Finansijski izveštaj kompanije Telekom Srbija otkriva dve paralelne priče. S jedne strane, kompanija beleži snažan rast prihoda i više nego udvostručenu neto dobit. S druge strane, nastavlja se trend intenzivnog zaduživanja. Izveštaj pokazuje da su ukupni prihodi kompanije u 2025. godini iznosili 219 milijardi dinara, što je značajan porast u odnosu na 166,4 milijarde dinara iz 2024. godine. Rashodi su takođe porasli, sa 189,6 milijardi dinara u 2025. godini, u poređenju sa 154,8 milijardi dinara iz prethodne godine.

Telekom Srbija je u 2025. godini ostvario neto dobit od 24,8 milijardi dinara, u poređenju sa otprilike 10 milijardi dinara iz 2024. godine, što predstavlja uvećanje od 146 procenata. Na prvi pogled, ovi podaci sugerišu da kompanija dobro posluje, ali detaljnija analiza otkriva probleme sa dugovanjima. Iako je profit značajno porastao, zaduženost se takođe naglo povećala.

Kompanija je ostvarila prihode od prodaje telekomunikacionih usluga, ali su rashodi za amortizaciju, proizvodnju i plate takođe porasli, s obzirom na povećan broj zaposlenih sa 8.975 na 9.472. Poslovna dobit u 2025. godini iznosila je 65,16 milijardi dinara, što je 79 procenata više nego prethodne godine. Ovo ukazuje na uspešnost osnovnog poslovanja Telekoma, ali finansijski troškovi su ostali visoki. Finansijski prihodi su u 2025. godini iznosili oko 20 milijardi dinara, dok su rashodi dostigli 56,7 milijardi dinara, što znači da je kompanija na finansiranju izgubila 36,7 milijardi dinara.

Finansijski rashodi, koji su gotovo tri puta veći od prihoda, značajno su opteretili operativnu dobit kompanije. Najveće stavke ovih rashoda odnose se na kamate u iznosu od 35,3 milijarde dinara, kao i na negativne kursne razlike od 17 milijardi dinara. Ovi troškovi su direktna posledica velikog zaduživanja koje se nastavilo i u 2025. godini, kada su dugoročni krediti dostigli 400,1 milijardi dinara, u poređenju sa 231,6 milijardi dinara na kraju 2024. godine.

Ukupne obaveze po kreditima i zajmovima iznosile su 457,1 milijardu dinara na kraju 2025. godine, a kompanija je tokom godine uzela oko 308 milijardi dinara novih kredita. Pored ovih dugovanja, Telekom ima i dugovanja po evroobveznicama od 97,6 milijardi dinara, domaćim obveznicama od 23,5 milijardi dinara i lizingu od 15,9 milijardi dinara, što ukupno čini finansijski dug od oko 594 milijarde dinara.

U 2026. godini, Telekom je emitovao hartije od vrednosti, prikupljajući 1,95 milijardi evra (oko 228 milijardi dinara) kroz transakciju evroobveznica, što je više od celokupnih prihoda iz prethodne godine. Ova transakcija bi trebalo da omogući refinansiranje postojećih zaduženja.

Najveća akvizicija Telekoma u 2025. godini bila je preuzimanje imovine United Grupe u vrednosti od 652 miliona evra. Telekom je kupio 100% kompanije „Eon TV International Ltd“, vlasnika platforme NetTV Plus, kao i DTH poslovanje u Srbiji i Severnoj Makedoniji. Očekuje se da će ova transakcija povećati prihode i ojačati poziciju Telekoma u regionu.

Finansijski izveštaj jasno pokazuje da se Telekom nalazi u „spirali duga“. Prema rečima glavnog brokera Nenada Gujaničića, situacija nije svetla, s obzirom na to da se kompanija suočava sa veoma opasnom spiralom duga. Umesto da sprovodi finansijsku konsolidaciju, Telekom nastavlja sa ekspanzijom na polju preuzimanja. Ova ekspanzija je doprinela rastu prihoda, ali se organski rast biznisa pokazuje kao mali.

Telekom ima nekonsolidovani neto dug od skoro 600 milijardi dinara, što znači da bi, ukoliko bi celu svoju godišnju EBITDA koristio za otplatu dugova, mogao da otplati dugove za oko 5,7 godina. Ova visoka zaduženost može se tolerisati zbog državne kontrole nad kompanijom, ali ukoliko se nastavi sa ovim trendom, negativni događaji na makro nivou mogli bi dovesti do problema sa naplatom duga.

Negativni novčani tok, koji kompanija godinama beleži, dodatno otežava situaciju. Prema Gujaničiću, u ovakvim okolnostima, kompanija ne bi trebala da razmišlja o isplati dividendi ili većoj aktivnosti na polju preuzimanja. Glavni izazov je održanje likvidnosti, a država bi trebala da obuzda nekontrolisano zaduživanje i obezbedi finansijsko restrukturiranje kompanije.