PODGORICA – Trgovinski lanci i državne kompanije u Crnoj Gori dominiraju tržištem rada, zauzimajući svih prvih 10 mesta na listi firmi s najvećim brojem zaposlenih u 2024. godini. Ove podatke je objavila Poreska uprava Crne Gore, a izveštaj jasno ukazuje na trenutnu strukturu zaposlenosti u zemlji.
Među 15 najvećih poslodavaca u Crnoj Gori, ne postoji nijedna privatna kompanija koja se bavi proizvodnjom, preradom ili hotelijerstvom. Ovaj trend ukazuje na to da se tržište rada u Crnoj Gori sve više oslanja na trgovinske lanci i državne kompanije, dok privatni sektor u proizvodnji i uslugama ostaje značajno slabiji.
Najveći poslodavac u 2024. godini je trgovačka kompanija „Idea CG“, koja zapošljava 2.584 radnika. Ovaj broj zaposlenih porastao je nakon što je kompanija preuzela oko 700 radnika iz „Franca marketa“. „Idea CG“ je tako pretekla trgovački lanac „Voli trejd“, koji se sada nalazi na drugom mestu sa 2.367 zaposlenih.
Na trećem mjestu se nalazi državna kompanija Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS), koja brine o distributivnoj energetskom mreži i zapošljava 1.772 radnika. Četvrto mesto zauzima trgovački lanac „Hard diskont Laković“ sa 1.601 zaposlenim, dok se na petom mestu nalazi „Domaća trgovina“, koja obuhvata brendove kao što su „Aroma“, „Siti“ i „Konto“.
Državne kompanije čine značajan deo najzaposlenijih firmi, zauzimajući pozicije do desetog mesta. Šesto mesto pripada Pošti Crne Gore sa 1.244 zaposlenih, dok na sedmom mestu imamo Elektroprivredu Crne Gore sa 1.216 radnika. Osmo mesto zauzima Rudnik uglja Pljevlja sa 1.149 zaposlenih, dok na devetom mestu nalazimo Aerodrome Crne Gore sa 998 radnika. Na kraju, deseto mesto pripada Železničkoj infrastrukturi Crne Gore, koja zapošljava 814 radnika.
Ova dominacija trgovačkih lanaca i državnih preduzeća u zapošljavanju može imati značajne posledice na ekonomski razvoj i strukturu tržišta rada u Crnoj Gori. Naime, ovakva situacija može ukazivati na slabosti u privatnom sektoru, posebno u oblastima koje su ključne za razvoj, kao što su proizvodnja i turizam.
Činjenica da među najvećim poslodavcima nema privatnih kompanija iz sektora proizvodnje i usluga može biti signal za vlasti da preispitaju mere podrške privatnom sektoru. Ulaganja u proizvodnju, kao i podsticaji za privatne investicije u turizam, mogu doprineti jačanju ekonomije i otvaranju novih radnih mesta.
Takođe, ovakva koncentracija zaposlenosti u trgovini i državnim firmama može dovesti do smanjenja konkurentnosti na tržištu. Privatni sektor, koji često donosi inovacije i efikasnost, može biti zapostavljen, što može negativno uticati na ukupni ekonomski rast.
S obzirom na trenutne trendove, važno je da se vlasti u Crnoj Gori fokusiraju na stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja za privatne kompanije. To može uključivati smanjenje birokratije, olakšavanje pristupa finansiranju i pružanje dodatnih podsticaja za investicije u ključne sektore.
U zaključku, trenutna situacija na tržištu rada u Crnoj Gori jasno pokazuje dominaciju trgovinskih lanaca i državnih preduzeća. Ova struktura može imati dugoročne posledice po ekonomski razvoj i konkurentnost zemlje, te je neophodno razmotriti strategije za jačanje privatnog sektora i diversifikaciju ekonomije.
