Hrvatski sabor je danas, većinom glasova, odlučio da vrati obavezno služenje vojnog roka, nakon 17 godina pauze. Ova odluka omogućava da se nova generacija vojnika obučava, a prvi regruti će se očekivati u kasarnama u Kninu, Slunju i Požegi početkom iduće godine. Odluka o vraćanju vojnog roka doneta je u svetlu potreba za jačanjem vojne strukture i sigurnosti zemlje.

Ministarstvo obrane Republike Hrvatske (MORH) je saopštilo da će godišnje biti pozvano oko 4.000 regruta koji će biti raspoređeni u pet različitih naraštaja. Očekuje se da će regruti proći kroz obavezne zdravstvene preglede pre nego što započnu svoju obuku. Obavezno služenje vojnog roka će trajati dva meseca, a svi obveznici će imati mogućnost da se osposobe ili zatraže odlaganje ove obaveze do navršene 29. godine života.

Osobe koje iz verskih ili moralnih razloga ne žele da učestvuju u vojničkim dužnostima mogu podneti prigovor savesti. U tom slučaju, one će imati mogućnost da odrade temeljnu vojnu obuku od tri meseca u okviru civilne zaštite ili lokalnih jedinica u trajanju od četiri meseca, čime se osigurava da i dalje učestvuju u odbrani zemlje na alternativni način.

Tokom vojnog osposobljavanja, obveznici će primati mesečnu naknadu u iznosu od 1.100 evra, a obuka će se računati u radni staž. Za one koji se odluče za civilnu službu, naknada će biti manja, a tačan iznos će biti definisan kasnijim uredbama. Iako žene ne podležu vojnoj obavezi, one imaju mogućnost da dobrovoljno pohađaju osnovno vojno osposobljavanje, što je jedan od uslova za prijem u profesionalnu vojnu službu, kao i za služenje u rezervnom sastavu.

U slučaju neodazivanja na poziv za služenje vojnog roka, biće izdata policijska poternica, a predviđene su novčane kazne koje se kreću od 250 do 1.320 evra. Ova sankcija ima za cilj da podstakne mlade ljude na preuzimanje odgovornosti prema svojoj zemlji i da se osigura da se svi obveznici pridržavaju zakonskih obaveza.

Hrvatska se suočava sa izazovima u oblasti sigurnosti, a vraćanje vojnog roka može se smatrati odgovorom na te izazove. Ova odluka je rezultat promena u globalnoj bezbednosnoj situaciji, kao i potreba za jačanjem domaće vojske. Ministarka obrane je istakla da je cilj ove reforme ne samo osnaživanje vojske, već i stvaranje osećaja zajedništva među mladima, koji će biti obučeni za rad u vojsci i u civilnom sektoru.

Kako se približava početak obaveznog služenja vojnog roka, očekuje se da će se javnost aktivno uključiti u diskusije o ovoj temi. Mnogi se pitaju o efektima koje će ova odluka imati na društvo, kao i o tome kako će se u praksi sprovoditi obuka i obaveze regruta. Takođe, postavlja se pitanje kakve će posledice imati na mlade ljude koji će biti pozvani na služenje, kao i na njihove porodice.

U svakom slučaju, vraćanje vojnog roka u Hrvatsku je važan korak ka jačanju nacionalne sigurnosti i obrane, a njegovi efekti će se moći proceniti u narednim godinama. Ovaj proces će zahtevati pažljivo planiranje i implementaciju kako bi se osiguralo da svi regruti dobiju kvalitetnu obuku i podršku tokom svog služenja vojnog roka.