LJUBLJANA – Ministarstvo odbrane Republike Slovenije je nakon četvoromesečne revizije došlo do zabrinjavajućih zaključaka o stanju skloništa za zaštitu od prirodnih i drugih katastrofa. Prema izveštaju, situacija je daleko od zadovoljavajuće, a kapacitet skloništa u zemlji može da primi samo 40.000 ljudi.

U Sloveniji se nalazi ukupno 2.535 skloništa, ali je samo 245 od njih dobilo upotrebni sertifikat, što znači da bi se u ovim skloništima moglo skloniti samo dva odsto građana Republike Slovenije. Ova informacija je šokirala mnoge, posebno u svetlu sve većih prirodnih katastrofa i globalne nesigurnosti.

Prema prikupljenim podacima, 1.346 skloništa su označena kao uslovno prihvatljiva, što implicira da nisu u potpunosti spremna za upotrebu, ali se mogu renovirati. Ministarstvo odbrane je apelovalo na vlasnike i upravnike ovih objekata da hitno preduzmu korake za renovaciju kako bi se poboljšala situacija i povećao broj građana koji mogu da se skloniti u sigurnim mestima.

Ova revizija je došla u trenutku kada se čini da se prirodne katastrofe, poput poplava i zemljotresa, sve više javljaju u regionu. Stručnjaci upozoravaju da bi nedostatak adekvatnih skloništa mogao imati ozbiljne posledice po sigurnost građana, te je stoga važno da nadležni organi hitno reaguju.

Ministar odbrane Republike Slovenije, Marjan Šarec, izjavio je da je situacija alarmantna i da je potrebno hitno delovanje. „Naša obaveza je da zaštitimo naše građane. Svi moramo biti svesni ozbiljnosti situacije i preduzeti korake da obezbedimo adekvatna skloništa“, rekao je Šarec.

Osim toga, ministarstvo je najavilo i planove za dodatno finansiranje renoviranja i izgradnje novih skloništa. Očekuje se da će se u narednim mesecima obezbediti sredstva koja će omogućiti da se poboljša infrastruktura, čime će se povećati kapacitet skloništa i omogućiti većem broju građana da se sklanjaju u slučaju nužde.

Kritičari su ukazali na to da je stanje skloništa rezultat dugogodišnjeg zanemarivanja ovog pitanja. Mnogi veruju da su prošle vlade propustile prilike da unaprede sistem zaštite i izgrade nova skloništa, što je sada dovelo do ovako teške situacije.

Takođe, postoji zabrinutost i zbog nedostatka informacija koje se građanima pružaju o skloništima. Mnogi ljudi nisu ni svesni gde se tačno nalaze skloništa u njihovoj blizini, niti koje su procedure za njihovo korišćenje. Ministarstvo je naglasilo da će raditi na edukaciji građana o skloništima i postupcima u slučaju prirodnih katastrofa.

U svetlu svega ovoga, važno je da se građani aktivno informišu o situaciji i osiguraju da su upoznati sa mestima koja su u slučaju nužde označena kao skloništa. Takođe, građani se pozivaju da prate vesti i obaveštenja od strane nadležnih institucija, kako bi bili spremni na eventualne hitne situacije.

Projekat obnove skloništa biće dugotrajan proces, a mnogi se pitaju da li će se uspeti realizovati na vreme pre nego što se dogodi neka ozbiljna prirodna katastrofa. U međuvremenu, nadležni organi su pozvani da učine sve što je u njihovoj moći kako bi obezbedili sigurnost građana i zaštitili ih od potencijalno opasnih situacija.

U završnici, apeluje se na sve građane da budu svesni svoje okoline i da se pripreme za moguće hitne situacije, jer je sigurnost svakog pojedinca na prvom mestu. Samo zajedničkim snagama možemo osigurati sigurniju budućnost za sve nas.