U Zagrebu, u naselju Trešnjevka, pre 18 godina dogodilo se stravično ubistvo koje je šokiralo javnost. Đuro Orešković, poznat kao Jura, 15. oktobra 2007. godine, otvorio je vatru iz kalašnjikova na svoje poznanike ispred Doma za stare i nemoćne. U tom krvoproliću ubio je Miroslava Domitrovića (62) i Renea Nemanića (53), dok je Pavle Ljubić (57) teško ranjen. Sve to desilo se usred parka gde su se okupljali stariji ljudi da igraju šah i razgovaraju.

Prema izjavama svedoka, dan je počeo kao svaki drugi, sve do trenutka kada je Orešković, nakon kratke svađe, otišao po oružje. U povratku, počeo je da puca, ispalivši ukupno 32 metka, od kojih je sedam pogodilo Domitrovića, koji se pokušao skloniti u žbun. Oba ubijena muškarca imala su povrede na glavi i grudima, a Ljubić je uspeo da pobegne i pozove policiju.

Orešković je, nakon zločina, otišao u svoj stan u podrumu nedaleko od mesta događaja. Policijski specijalci brzo su ga locirali i opkolili, ali je on pružao otpor prilikom hapšenja, što je rezultiralo upotrebom sile od strane policije. Tokom hapšenja, povredio se. Na suđenju, Orešković je priznao zločin, ali je istakao da su ga ubijeni maltretirali i vređali. U svojoj odbrani, tvrdio je da je pucao u samoodbrani.

Iako su svedoci tvrdili da je Orešković često provocirao Domitrovića, poznanici su ga opisivali kao dobrog čoveka bez problema u zajednici. Iako je bio pod uticajem alkohola, sa tri promila u krvi, sudska veštakinja je konstatovala da je bio smanjeno uračunljiv, ali ne i neuračunljiv. Sud je Oreškoviću izrekao kaznu od 32 godine zatvora za dvostruko ubistvo, pokušaj ubistva, opasnu radnju i nedozvoljeno držanje oružja, kao i obavezno lečenje od alkoholizma u trajanju od pet godina.

Ovo nije prvi put da je Orešković bio umešan u zločin. Godine 1996. ubio je Rudolfa Grđana hicem iz pištolja, zbog čega je odležao sedam godina zatvora. I tada se branio tvrdeći da je bio isprovociran, što je postalo obrazac u njegovom ponašanju. Njegova izjava „Da sam hteo, mogao sam ubiti 30 ljudi“ na suđenju dodatno je uzburkala javnost i ukazala na njegovu neuračunljivost u trenutku zločina.

Ovaj slučaj ostavlja dubok trag u društvu, postavljajući pitanja o nasilju, mentalnom zdravlju i odgovornosti pojedinaca za svoja dela. Dok porodice žrtava i dalje tuguju, javnost se suočava sa realnošću da je nasilje, nažalost, deo svakodnevnog života.