Predsednik Donald Tramp izjavio je da su Sjedinjene Države vodile razgovore sa Iranom, što je podiglo nade da bi se višesedmični rat na Bliskom istoku mogao približiti kraju. Međutim, ostaje nejasno da li su ti navodni razgovori, koje je Teheran odbacio kao „lažne vesti“, znak mogućeg iskoraka ili pokušaj smirivanja preplašenih finansijskih i globalnih energetskih tržišta. Mnogi analitičari smatraju da bi to moglo biti i način da Tramp kupi još vremena.

Iako je Trampova izjava mogla sugerisati diplomatski napor, ogroman jaz i dalje deli Sjedinjene Države i Iran. Kontrola Irana nad Hormuškim moreuzom, ključnom svetskom naftnom arterijom, daje Teheranu dodatnu pregovaračku moć. U međuvremenu, čak i uz reči o diplomatiji, 24. marta nije bilo znakova smirivanja sukoba. Sjedinjene Države i Izrael pokrenuli su niz vazdušnih udara na Iran, koji je uzvratio ispaljivanjem raketa na Izrael.

Stručnjaci smatraju da Tramp ne traži izlaz iz rata, već da ima „eskalacijske opcije“ koje bi mogle uključivati korišćenje američkih trupa za zauzimanje iranskog ostrva Harg, ključnog naftnog terminala. Američki mediji su nedavno izvestili da su dve američke ekspedicione jedinice sa hiljadama marinaca i pratećim brodovima na putu za Bliski istok. Trampove tvrdnje o razgovorima s Teheranom omogućile su mu da se povuče iz pretnje da će „sravniti sa zemljom“ iranske elektrane.

Naime, Tramp je 21. marta postavio rok od 48 sati, ali je kasnije izjavio da odlaže napade kako bi dao prostor diplomaciji. Stručnjaci ukazuju da je povlačenje te pretnje verovatno proizašlo iz rizika takvog napada, koji bi mogao izazvati katastrofalne posledice. Tramp je 23. marta izjavio da su Sjedinjene Države i Iran vodile „vrlo dobre i produktivne“ razgovore o okončanju neprijateljstava na Bliskom istoku.

Dok su Trampove izjave u početku oborile cene nafte, one su ponovo porasle nakon što je Iran saopštio da nije bilo direktnih razgovora s Vašingtonom. Mohamad Baker Kalibaf, predsednik iranskog parlamenta, rekao je da se „lažne vesti koriste da se manipuliše finansijskim i naftnim tržištima“. Bela kuća je kasnije potvrdila da nije bilo formalnih sastanaka između američkih i iranskih zvaničnika, ali se čini da je došlo do nekih početnih kontakata.

Čak i ako postoji iskren napor da se rat okonča, jaz između Sjedinjenih Država i Irana ostaje ogroman. Tramp zahteva potpunu obustavu iranskog obogaćivanja uranija, dok iranski zvaničnici traže garancije da SAD i Izrael neće ponovo napasti Iran, ukidanje sankcija i zatvaranje američkih baza u regionu. Iranci žele trajna politička rešenja, a ne samo prekid vatre, smatrajući da se bore za vlastiti opstanak.

Prema ocenama analitičara, Iranci u pregovore ulaze sa uverenjem da imaju jaču pregovaračku poziciju, s obzirom na to da američko-izraelski udari nisu uništili iransku sposobnost da gađa Izrael i američke saveznike. Teheran i dalje drži čvrstu kontrolu nad Hormuškim moreuzom, a zalihe visoko obogaćenog uranija ostaju pod nuklearnim postrojenjima, što dodatno komplikuje situaciju.

Stručnjaci upozoravaju da, dok Tramp pokušava da manipuliše globalnim cenama energenata, Iran i dalje ostaje snažan igrač na ovom polju. Iranska kontrola nad ključnim naftnim rutama i sposobnost da izazove destabilizaciju u regionu čine da su Sjedinjene Države i Izrael u teškoj poziciji. U ovom trenutku, Iran ima prednost jer može sprečiti Sjedinjene Države da dođu do pobede. Situacija ostaje fluidna, a budućnost sukoba neizvesna.