Narodno pozorište u Beogradu nedavno je objavilo da će se u naredne tri nedelje sprovesti niz mera sa ciljem otklanjanja nezakonitosti koje su se dešavale u njegovom radu. Upravni tim pozorišta je potvrdio da će biti preduzeto ukupno 59 koraka kako bi se osigurala sigurnost i zdravlje publike, kao i zaposlenih. Ove mere dolaze nakon što je novi upravnik, Dragoljub Bajić, pokrenuo inspekcijsku kontrolu u instituciji, usled prošlogodišnjih saznanja o dugotrajnom nepoštovanju zakonskih propisa.

Nakon izveštaja koji ukazuje na višegodišnje nezakonitosti u radu pozorišta, uprava je odlučila da postavi jasnije okvire rada i sigurnosne procedure. Očigledno je postojala potreba za reformama koje bi obezbedile uredno funkcionišanje pozorišne kuće, te je presudno da se preuzmu odgovarajući koraci da bi se povratilo poverenje javnosti.

Međutim, tokom trajanja ovih mera, studentska i građanska zajednica okupila se ispred zgrade Narodnog pozorišta kako bi izrazila svoju podršku umetničkom ansamblu. Ovi protesti su se dogodili kao odgovor na nedavne izmene pravilnika o radu, koje su mnogi članovi ansambla označili kao pretnju slobodi izražavanja. Uvereni da novi pravilnik može negativno uticati na njihov kreativni rad, umetnici su se ujedinili kako bi izrazili svoj nezadovoljstvo.

S obzirom na burne reakcije iz kulturne zajednice, sve se više čuje zahtevi za smenu ministra kulture i uprave Narodnog pozorišta. Ovi zahtevi se temelje na tvrdnjama da je trenutni ministar odgovoran za stvaranje atmosfere u kojoj sloboda umetničkog izražavanja nije dovoljna za napredak pozorišne umetnosti. U ovom trenutku, dodatni pritisci dolaze iz raznih delova društva, koji smatraju da bi vlada trebalo da igra aktivniju ulogu u zaštiti kulturnih prava i sloboda.

Uprkos izazovima s kojima se pozorište suočava, postoji nada da će reforme, koje se sada preduzimaju, doprineti unapređenju kvaliteta i sigurnosti pozorišta kao celokupnog sistema. Ovo bi moglo značiti novu eru za narodno pozorište, ukoliko se uspije pronaći ravnoteža između regulative i slobode umetničkog izražavanja.

Na kraju, budućnost Narodnog pozorišta u Beogradu zavisiće od sposobnosti uprave da uspostavi dijalog sa umetnicima i građanima, kao i od posvećenosti nadležnih državnih institucija da podrže kulturu kao važan deo društvenog tkiva. S obzirom na značaj koji pozorišna umetnost ima u oblikovanju javnog mišljenja i kulture, ovaj slučaj će postati ključna tačka diskusije o pravima umetnika i budućnosti pozorišne scene u Srbiji.