Malo Beograđana zna da su naučnici Instituta Mihajlo Pupin prvi u svetskoj istoriji konstruisali pretke robota i da se oni danas mogu videti u Muzeju nauke i tehnike, u Skender-begovoj 51. Ovaj muzej, koji se nalazi nedaleko od centra Beograda, pruža jedinstvenu priliku posetiocima da se upoznaju sa razvojem tehnologije kroz razne izložbe i eksponate.

Stalna postavka Muzeja nauke i tehnike podeljena je u nekoliko celina: točak – mašina – motor, komunikacija, čovek i tehnika, mera i broj. Na ovoj postavci izloženo je više od 400 predmeta koji prikazuju tehnološki napredak u Srbiji. Posetioci imaju priliku da saznaju više o starim tehnologijama, razvoju elektrifikacije, kao i o načinu na koji su parni brodovi plovili, kako se štampalo bez štampača i kako su izgledali prvi kompjuteri domaće proizvodnje. Takođe, izložena su i dela koja objašnjavaju zašto je Teslin asinhroni motor revolucionarni izum.

Međutim, ono što je posebno značajno je činjenica da su naučnici Instituta Mihajlo Pupin prvi u istoriji konstruisali prototipe robota, što je malo poznato među Beograđanima. Ovi eksponati, koji predstavljaju rane korake u razvoju robotike, mogu se videti upravo u ovom muzeju.

Osim toga, muzej nudi i deo posvećen najmlađim posetiocima, Galeriju igračaka, gde je izloženo oko 150 eksponata – igračaka koje datiraju od početka XX veka do sedamdesetih godina prošlog veka. Ove igračke uključuju lutke, automobila, kolica za bebe, muzičke kutije i plišane igračke, čime se pruža uvid u igračku kulturu tog vremena.

U stalnoj postavci muzeja, koja prikazuje razne segmente tehnološkog napretka, ističe se nekoliko značajnih eksponata. Na primer, model prve na svetu protetičke robotske šake na eksterno napajanje, koju su razvili profesori Rajko Tomović i Milan Rakić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Ovaj pionirski rad započet je 1963. godine i predstavlja prekretnicu u razvoju veštačkih organa sa čulom dodira.

Robotska šaka, poznata kao „Beogradska šaka“, imala je pet prstiju, mioelektrično upravljanje i senzorsku povratnu spregu. Ova naprava je mogla da izvodi dve osnovne radnje: stiskanje u pesnicu i skupljanje sa ispruženim prstima. Iako nije korišćena u medicinske svrhe, ovaj model je bio od suštinske važnosti za istraživanja koja su uticala na dalji razvoj robotskih ruku u svetu.

U muzeju se može videti i kako su se tokom vremena menjale tehnologije i načini komunikacije. U celini posvećenoj komunikaciji, posetioci mogu saznati više o razvoju telefona i drugih sredstava komunikacije koja su oblikovala savremeni svet. Ovi eksponati ne samo da prikazuju tehnologiju, već i njen uticaj na društvo i svakodnevni život ljudi.

Muzej nauke i tehnike je pravi dragulj Beograda i predstavlja značajan deo kulturne i naučne baštine Srbije. Sa više od 400 eksponata, posetioci mogu istraživati različite aspekte tehnologije i saznati više o njenom razvoju kroz istoriju. Ovaj muzej nije samo mesto gde se izlažu eksponati, već i prostor za učenje, istraživanje i inspiraciju.

U zaključku, Muzej nauke i tehnike je mesto koje vredi posetiti, kako zbog svojih jedinstvenih eksponata, tako i zbog prilike da se upoznate sa značajem nauke i tehnologije u životu čovečanstva. Ovi eksponati, uključujući i prvog robota i protetičke šake, svedoče o inovacijama koje su oblikovale naš svet i inspirišu nove generacije da nastave sa istraživanjem i razvojem tehnologije.