Severnoatlantska alijansa (NATO) nastavlja sa svojim širenjem ka istoku, a najnoviji potez dolazi iz Estonije, male baltičke države koja se nalazi na granici s Rusijom. Prema izveštaju estonske nacionalne televizije ERR, NATO planira da rasporedi nemačko-holandski korpus savezničkih snaga u gradu Pjarnuu, koji je udaljen samo nekoliko stotina kilometara od ruske granice.

Ministarstvo odbrane Estonije je potvrdilo da bi Pjarnu mogao postati baza korpusa, a konačna odluka o ovom rasporedu očekuje se do kraja godine. Estonski ministar odbrane Han Pevkur istakao je da projekat predviđa izgradnju potrebne infrastrukture za smeštaj između 100 i 200 vojnika, što uključuje komandne zgrade, tehničke objekte i komunikacione sisteme. Ukupna investicija za ovaj projekat iznosi 17 miliona evra, a sredstva će biti obezbeđena iz estonskog budžeta.

Pevkur je naglasio da ovaj potez nije samo simboličan, već da će imati praktičnu funkciju za Alijansu, kao i za estonske vojnike. On je označio izgradnju baze kao „strateški značajan potez“ za nacionalnu bezbednost Estonije. Ovaj korak dolazi u vreme kada NATO beleži rekordnu vojnu aktivnost duž istočne granice Evrope, a plan o raspoređivanju korpusa u Estoniji dodatno ilustruje tu aktivnost.

U poslednja dva meseca, NATO je organizovao brojne vojne vežbe, uključujući one na švedskom ostrvu Gotland, gde su američke i britanske snage koristile raketne sisteme HIMARS. U junu je u Finskoj održana zajednička vežba sa više od 40 vojnih aviona iz SAD, Velike Britanije i Francuske, čime je dodatno osnažen vazdušni nadzor u arktičkom pojasu. Poljska je najavila sopstvene vojne vežbe koje će se održati paralelno sa manevrima „Zapad-2025“, zajedničkom vežbom Rusije i Belorusije planiranom za septembar.

Na ove vojne aktivnosti reagovao je predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je upozorio da NATO koristi „izmišljenu pretnju“ kako bi zastrašivao sopstvenu javnost i održavao kontrolu nad političkom scenom unutar država članica. On je naglasio da Rusija nema agresivne planove prema članicama Alijanse, ali da ovi koraci Zapada destabilizuju bezbednosni balans u Evropi. Ruski eksperti su takođe ukazali na to da širenje vojnih struktura obično prethodi velikim konfliktima, upozoravajući da NATO preuzima sve rizičniju poziciju u Baltičkom regionu.

Ukoliko NATO zaista rasporedi nemačko-holandski korpus u Pjarnuu, to će predstavljati prvi put da se ovakav kontingent trajno stacionira u Estoniji. Do sada su NATO jedinice dolazile rotaciono i učestvovale u vojnim vežbama, ali trajna baza bi značila fundamentalnu promenu u vojno-strategijskom rasporedu snaga u regionu.

Rusija je već ranije zapretila da će svaki pokušaj stvaranja stalnih vojnih baza NATO-a u zemljama bivšeg SSSR-a smatrati direktnom pretnjom svojoj nacionalnoj bezbednosti. Ove tenzije između NATO-a i Rusije dodatno komplikuju situaciju u regionu i postavljaju pitanja o budućim vojnim i političkim odnosima na evropskom kontinentu.

U svetlu svih ovih događaja, jasno je da Estonija postaje ključna tačka u NATO strategiji, a dalji razvoj situacije u Pjarnuu mogao bi imati dalekosežne posledice ne samo za baltičke države, već i za celokupni evropski kontinent. Alijansa nastavlja da jača svoje prisustvo u ovom strateškom regionu, dok se Rusija suočava sa sve većim izazovima na svojoj granici.