Narodna banka Srbije (NBS) planira da prenese sve svoje zlatne rezerve koje se trenutno nalaze van zemlje, čija ukupna vrednost iznosi oko šest milijardi dolara, na srpsko tlo. Ova odluka ima za cilj da osigura bezbednost zlata u vremenima krize, kako navodi agencija Blumberg. S obzirom na globalne ekonomske neizvesnosti, centralna banka Srbije je procenila da je vraćanje zlata u zemlju neophodno za povećanje dostupnosti i bezbednosti ovih rezervi.

Početak ovog procesa vraćanja zlata datira još iz 2021. godine, kada je svet bio suočen sa povećanim globalnim rizicima. Guvernerka NBS, Jorgovanka Tabaković, izjavila je pre nekoliko dana da će preostalih pet tona zlata, koje se trenutno nalazi u inostranstvu, biti vraćeno „što je pre moguće“.

U poslednjih nekoliko godina, Srbija je značajno povećala svoje zlatne rezerve. Od 2019. do 2022. godine, kupljeno je ukupno 17 tona zlata iz inostranstva, pored dodatnih 19 tona kupljenih od lokalne kompanije Ziđin. Na taj način, ukupne zlatne rezerve Srbije su dostigle 50,5 tona. Gotovo sve ove rezerve su skladištene u Beogradu, osim pet tona koje su kupljene prošle godine i koje se trenutno čuvaju u Švajcarskoj.

Trenutna vrednost ovih zlata na tržištu iznosi oko šest milijardi dolara, a njihovo vraćanje u Srbiju može značajno uticati na stabilnost i sigurnost nacionalne ekonomije. U svetlu nedavnih događaja, kao što su sankcije prema Rusiji i zamrzavanje deviznih rezervi, centralne banke širom sveta su pojačale svoje strategije akumulacije zlata. Tempo akumulacije zlata u centralnim bankama je udvostručen, što ukazuje na rastući politički rizik kada je reč o imovini denominovanoj u dolarima i evrima.

Ova situacija naglašava važnost čuvanja zlatnih rezervi unutar granica zemlje, kako bi se zaštitile od mogućih stranih pritisaka i mešanja. Na primer, prema podacima Blumberga, Mađarska čuva oko 86% svojih zlatnih rezervi unutar svoje teritorije, dok Poljska čuva 25% svojih rezervi kod kuće.

Odluka NBS da vrati zlato u zemlju može se posmatrati i kao deo šire strategije jačanja finansijske stabilnosti Srbije, posebno u svetlu globalnih ekonomskih izazova. U takvim vremenima, kada je globalna ekonomija pod pritiskom, zlato se često vidi kao sigurno utočište za investicije. Ovaj metal se tradicionalno smatra zaštitom od inflacije i ekonomske nestabilnosti.

Uprkos tome što zlato ne generiše kamate kao druge vrste imovine, njegova uloga kao stabilnog sredstva vrednosti ostaje neprocenjiva u vremenima nesigurnosti. Srbija, kao i mnoge druge zemlje, prepoznaje ovu vrednost i preduzima korake ka jačanju svojih rezervi zlata.

Vraćanje zlata u zemlju može takođe povećati poverenje javnosti u finansijski sistem i centralnu banku. U svetu gde su ekonomske i političke tenzije u porastu, ovakvi potezi mogu doprineti stabilnosti i sigurnosti, što je od suštinskog značaja za privredu i građane.

U zaključku, vraćanje zlatnih rezervi u Srbiju predstavlja strateški potez Narodne banke Srbije koji ne samo da povećava bezbednost ovih rezervi, već i jača finansijsku stabilnost zemlje u vremenu globalnih neizvesnosti. Ovaj proces je deo šire strategije koja ima za cilj da obezbedi ekonomsku otpornost i sigurnost, što je od vitalnog značaja za budućnost Srbije.