Tokom proteklih četiri godine, ruski predsednik Vladimir Putin uspevao je da, do određene mere, zaštiti svoje građane od ekonomskih posledica rata u Ukrajini. Međutim, situacija se drastično pogoršala u poslednje vreme, kada su ukrajinski napadi, uključujući raketne i bespilotne, počeli da utiču na ključnu energetsku infrastrukturu Rusije. Ovaj razvoj događaja pretvorio je rat iz sporednog problema u ozbiljnu krizu snabdevanja gorivom, što je postalo očigledno za sve Ruse.

Prema izveštajima, čak dve trećine od 83 ruska regiona suočava se sa ozbiljnim problemima u snabdevanju gorivom, što predstavlja direktnu pretnju ne samo svakodnevnom životu miliona građana, već i opstanku brojnih preduzeća. Posebno teška situacija je na Krimu, gde su vlasti proglasile vanredno stanje i zabranile prodaju goriva. Turizam, koji je nekada bio jedan od glavnih oslonaca privrede ovog poluostrva, praktično je kolabirao.

Putin je nedavno bio primoran da prizna postojanje problema, sazvavši sastanak sa najvišim zvaničnicima u Moskvi kako bi potražili rešenje. Ipak, u javnosti je pokušao da umanji ozbiljnost situacije, izjavljujući da „izvestan manjak“ goriva nije „kritičan“, dok je istovremeno tvrdio da ruski napadi na Ukrajinu izazivaju mnogo veću štetu.

Uprkos njegovim tvrdnjama, mnogi Rusi su svesni ozbiljnosti situacije. Društvene mreže su preplavljene snimcima sukoba vozača na benzinskim pumpama, dok su vozači u nekim slučajevima čak i fizički napadali jedni druge zbog goriva. Kvalitet goriva se takođe pogoršao, sa sve više izveštaja o vozačima koji se suočavaju sa problemima zbog lošeg Euro-3 goriva.

Situacija je dodatno otežana, jer je Indija, najveći strani kupac ruske sirove nafte, odlučila da deo goriva koje proizvodi iz te nafte izvozi nazad u Rusiju. Ova mera postala je neophodna zbog ukrajinskih napada na ključne rafinerijske pogone, što je otežalo brze popravke i zamene. Prema analitičarima, ako se ukrajinski napadi nastave, prednost će biti na strani Kijeva.

Jedina pozitivna vest za Kremlj je to što Rusija i dalje ima dovoljno zaliha dizela, što je ključno za kamionski saobraćaj i poljoprivredu. Ipak, zvaničnici su upozorili da bi vlada mogla uvesti zabranu izvoza dizela kako bi obezbedila dovoljne količine tokom žetve, dok je izvoz avionskog goriva i benzina već zabranjen.

Cene goriva takođe postaju problem, jer rast cena može imati značajan uticaj na inflaciju. Centralna banka Rusije upozorila je da će nedavni rast cena verovatno imati dugotrajniji efekat nego što je to bio slučaj ranije. Iako postoji sporazum sa najvećim naftnim kompanijama o ograničavanju cena, neformalna tržišta beleže rast cena, što dodatno opterećuje potrošače.

Tokom nedavnog sastanka, generalni direktor Sberbanke, German Gref, izjavio je da je privreda sada dovoljno „ohlađena“ i da Centralna banka treba brže da smanjuje kamatne stope. Međutim, guvernerka Centralne banke, Elvira Nabiulina, izrazila je oprez i naglasila da bi brže smanjenje kamatnih stopa moglo dovesti do inflacije.

Ova debata između Grefa i Nabiuline odražava šire nesuglasice unutar vlade. Oboje su svesni da rat i sve veći ekonomski problemi idu ruku pod ruku. Iako se Putin suočava sa sve većim unutrašnjim pritiscima, očigledno je da se Rusija sve više oslanja na zaduživanje kako bi finansirala rat, što dodatno pogoršava ekonomsku situaciju.

U svetlu svih ovih problema, Rusija se suočava sa ozbiljnim izazovima, ne samo u pogledu snabdevanja gorivom, već i u širem ekonomskom smislu, što može imati dugoročne posledice za zemlju.