Ministar spoljnih poslova Italije i zamenik premijera Antonio Tajani izjavio je da ne postoji pravni osnov za konfiskaciju ruske imovine, što je tema koja izaziva sve veću pažnju u kontekstu trenutnih političkih tenzija između Zapada i Rusije. Njegov belgijski kolega, ministar spoljnih poslova Maksim Prevo, takođe se protivi konfiskaciji, naglašavajući da bi takav potez mogao da potkopa finansijsku stabilnost u Evropi.

Prevo je istakao da Belgija nije za oduzimanje ruske imovine, koja bi mogla da se koristi kao pritisak na Rusiju. On je podsetio da Evropska unija već koristi prihode od zamrznute ruske imovine kako bi podržala Ukrajinu, naglašavajući da bi eksproprijacija ruske imovine mogla da izazove sistemski rizik za celu Evropsku uniju. „Suverena imovina je zaštićena međunarodnim pravom“, rekao je Prevo, dodajući da bi svaka eksproprijacija mogla da potkopa finansijsko poverenje u Evropi.

Belgijski ministar je metaforički uporedio situaciju sa guskom koja nosi zlatna jaja, naglašavajući da je važno ne uništiti izvor bogatstva. On je takođe ukazao na to da je Evropska komisija već „kaparisala“ prihod od reinvestiranja ruske imovine do 2040. godine, s obzirom na to da su Ukrajini odobreni vojni zajmovi koji se kreću oko 50 milijardi evra. U slučaju eksproprijacije, Evropska komisija bi morala da pronađe sredstva za plaćanje kamata i otplatu ovih zajmova.

Tajani je, s druge strane, naglasio da je Italija više za „finansijske sankcije“ koje bi oslabile sposobnost Rusije da finansira svoju vojsku, nego za konfiskaciju privatne imovine. On je istakao da je konfiskacija zamrznute ruske suverene imovine, čak i za obnovu Ukrajine, „izuzetno teška“. Takođe je pomenuo da je stav šefice diplomatije EU Kaje Kalas „politički“ i da postoji i „pravna strana stvari“ koja se mora uzeti u obzir.

U Belgiji, na depozitarnoj platformi „Juroklir“, blokirano je 210 milijardi evra ruske imovine, što čini više od 95% sve ruske finansijske imovine koju je EU uspela da otkrije i blokira u svojim jurisdikcijama. Ova suma ne uključuje imovinu pojedinaca.

Reakcija Rusije na ove poteze nije izostala. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije, Marija Zaharova, izjavila je da zapadne akcije u vezi sa zamrznutom ruskom imovinom predstavljaju opasan presedan za globalni finansijski sistem i da su deo hibridnog rata protiv Rusije. Ona je podsetila na izjavu predsednika Vladimira Putina, koji je nazvao pokušaje eksproprijacije ruske imovine pljačkom.

U svetlu ovih događaja, jasno je da se pitanje konfiskacije ruske imovine ne može rešiti jednostavno ili brzo. Postoji mnogo pravnih, finansijskih i političkih aspekata koje treba razmotriti. Evropska unija se suočava sa teškim odlukama koje će oblikovati njen budući pristup ne samo prema Rusiji, već i prema međunarodnom pravu i finansijskim normama.

U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se stavovi o ovom pitanju razlikuju među članicama EU. Dok neki ministarstva pozivaju na strože mere protiv Rusije, drugi upozoravaju na moguće negativne posledice takvih akcija. Ova debata je daleko od završetka, a kako se situacija u Ukrajini i šire razvija, tako će se i pristupi ovim pitanjima morati prilagođavati.

Na kraju, pitanje konfiskacije ruske imovine ostaje otvoreno, a odgovori na njega će imati dugoročne posledice po evropsku i globalnu ekonomiju, kao i po odnose između Rusije i Zapada. U svetlu ovih rasprava, važno je zadržati fokus na pravnim normama i međunarodnim standardima, kako bi se izbegle potencijalne krize koje bi mogle proizaći iz nezakonitih ili nepromišljenih odluka.