Američki predsednik Donald Tramp je u nedelju objavio da je postigao dogovor o odlaganju uvođenja tarifa od 50% na uvoz iz Evropske unije do 9. jula. Ova odluka dolazi u trenutku kada su tržišta bila uznemirena njegovim prethodnim najavama o strogim merama. Tramp je rekao da je imao „veoma lep razgovor“ sa predsednicom Evropske komisije, Ursulom fon der Lajen, što je dovelo do postizanja sporazuma o odlaganju.
Tokom razgovora, fon der Lajen je izrazila želju za ozbiljnim pregovorima. Tramp je istakao da je ona predložila pomeranje datuma sa 1. juna na 9. jul, na šta se on složio. Takođe, naglasio je da će se uskoro održati sastanak kako bi se pokušalo doći do konačnog sporazuma.
Samo nekoliko dana ranije, Tramp je tvrdio da ne traži dogovor s EU i da će tarifa od 50% stupiti na snagu 1. juna, nakon što su prethodno uvedene recipročne tarife od 20% na uvoz iz EU u aprilu, koje su takođe odložene. Ova nagla promena stava, koja se dešava uoči važnih pregovora, izazvala je dodatnu konfuziju na tržištu.
Nakon objave o odlaganju tarifa, azijska tržišta su zabeležila blagi porast. Japanski Nikkei 225 je porastao za 0,8%, a južnokorejski KOSPI za 0,9%. Indeksi u Australiji i Tajvanu su ostali gotovo nepromenjeni, dok je hongkonški Hang Seng pao za 0,3%.
Tramp je dugo izražavao nezadovoljstvo trgovinskim deficitima koje Sjedinjene Države imaju sa drugim zemljama, uključujući EU, gde je deficit u 2022. godini iznosio 236 milijardi dolara. On je naglasio da SAD ne žele da proizvode samo tekstilne proizvode, već žele da se fokusiraju na proizvodnju vojne opreme i tehnologije, poput veštačke inteligencije.
Pored toga, Tramp je komentarisao nedavne izjave ministra finansija Skota Besenta o tekstilnoj industriji, rekavši da se „donekle slaže“ u vezi sa tim da nema potrebe da se proizvodnja tekstila vrati u SAD. „Ne želimo da pravimo patike i majice, već želimo da proizvodimo velike stvari“, rekao je Tramp.
U međuvremenu, Tramp je takođe ukazao na mogućnost značajnih promena u zakonodavstvu koje bi mogle doći iz Senata. On je priznao da bi Senat mogao da izvrši „prilično značajne“ izmene u glavnim zakonima o porezima i unutrašnjoj politici, koji su nedavno usvojeni u Predstavničkom domu. Ovaj zakon, poznat kao Zakon o jednom velikom lepom zakonu, obuhvata sveobuhvatan paket poreskih reformi i unutrašnje politike, uključujući smanjenje sredstava za socijalne programe i povećanje sredstava za odbranu.
Tramp je pokazao otvorenost za određene promene, iako bi mogle izazvati probleme u ponovnom glasanju ako se dovoljno republikanskih poslanika usprotivi. Zakon je usvojen sa vrlo tankom većinom, što dodatno komplikuje situaciju.
Dok se pripremaju za nastavak pregovora sa EU, Tramp i njegova administracija nastavljaju da se suočavaju s izazovima koje donosi trgovinska politika. U svetlu ovih događaja, ekonomisti će pažljivo pratiti kako će se situacija razvijati, jer se očekuje da će odluke koje budu donete imati značajan uticaj na globalna tržišta i ekonomiju.
