U prošloj godini, Srbija se suočila sa izazovima u vezi sa siromaštvom i socijalnom isključenošću. Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, stopa rizika od siromaštva iznosila je 19,6 odsto, dok je stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti bila 23,2 odsto. Ovi podaci ukazuju na blago smanjenje rizika od siromaštva za 0,1 procentni poen u odnosu na prethodnu godinu, dok je rizik od siromaštva ili socijalne isključenosti opao za 1,1 procentni poen.

Jedan od ključnih faktora u analizi siromaštva je prag rizika od siromaštva, koji je u 2025. godini povećan na 45.674 dinara za jednočlano domaćinstvo, što predstavlja povećanje od 1.068 dinara u odnosu na 2024. godinu. Da bi porodica sa dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina bila van rizika od siromaštva, njihovi prihodi trebalo bi da iznose 82.213 dinara mesečno, dok je prag za četvoročlanu porodicu sa dva deteta 95.915 dinara.

Analizirajući podatke po regionima, uočava se značajno raslojavanje između Beograda i ostatka Srbije. U Beogradu je stopa rizika od siromaštva 8,4 odsto, dok je u Vojvodini 21 odsto, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 22,8 odsto, a u Južnoj i Istočnoj Srbiji čak 27,7 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da u Beogradu svaka dvanaesta osoba živi u riziku od siromaštva, dok je u Južnoj i Istočnoj Srbiji svaki četvrti stanovnik u ovoj situaciji.

Penzije igraju značajnu ulogu u smanjenju siromaštva. Pre isplate penzija i socijalnih transfera, stopa rizika od siromaštva iznosi čak 41 odsto. Stariji od 65 godina su najizloženiji siromaštvu, a stopa rizika za ovu grupu iznosi 25,8 odsto. Bez penzija, oko 40 odsto starijih ljudi bi bilo u riziku od siromaštva, što pokazuje napredak u odnosu na prethodne godine.

Relativni jaz rizika od siromaštva, koji meri udaljenost prosečnih prihoda osoba ispod granice siromaštva od praga rizika od siromaštva, raste iz godine u godinu i dostigao je 30,7 odsto u 2025. godini. Ovo ukazuje na to da su siromašni građani sve dublje u siromaštvu. U 2022. godini ovaj jaz je bio 25,7 odsto, a poslednje tri godine se pogoršava i nivo nejednakosti, meren Džinijevim koeficijentom, koji je prošle godine iznosio 32.

U poređenju sa drugim evropskim državama, Srbija se suočava sa visokom nejednakošću. Džinijev koeficijent za Srbiju je viši od onih u Belgiji, Norveškoj i Sloveniji, koje imaju najmanju nejednakost. Takođe, petina domaćinstava sa najvećim dohotkom imala je 5,5 puta veća primanja od petine sa najmanjim dohotkom.

Iako se stopa subjektivnog siromaštva smanjuje, još uvek je značajan broj stanovnika koji se suočava sa teškoćama. U anketi je 10,3 odsto ispitanika odgovorilo da im je „veoma teško“ sastavljati kraj s krajem, a 21 odsto je odgovorilo da im je „teško“. Više od polovine stanovništva, tačnije 54,4 odsto, izjavilo je da sastavlja kraj s krajem sa „izvesnim teškoćama“.

Troškovi stanovanja su veliki teret za većinu građana. Čak 43,5 odsto njih se suočava sa značajnim opterećenjima zbog troškova stanovanja. Prema zvaničnoj statistici, stopa materijalne uskraćenosti takođe se smanjuje, ali i dalje 36,3 odsto građana ne može da priušti nedelju dana odmora van kuće.

Na kraju, iako se situacija u pogledu siromaštva čini kao da se poboljšava, i dalje postoji visok procenat građana koji se suočavaju sa teškoćama u svakodnevnom životu. Ovi podaci ukazuju na potrebu za nastavkom napora u borbi protiv siromaštva i nejednakosti u Srbiji.