Bivši direktor CIA, Dejvid Petreus, nedavno je izrazio zabrinutost da bi Vladimir Putin mogao da pokrene novu invaziju na Evropu, posebno nakon što je pojačao ruske napade na Ukrajinu. Na događaju u Londonu, Petreus je upozorio da bi sledeći cilj ruskog predsednika mogao biti Litvanija, članica NATO-a, ukoliko uspe da instalira marionetsku vladu u Ukrajini.
Petreus je podsetio na to kako je Putin često pominjao Litvaniju u svojim govorima, naglašavajući da bi trebalo da se to shvati ozbiljno. „Kada se to desi, fokusiraće se na jednu od baltičkih država. Litvanija je mnogo pominjana i to treba ozbiljno shvatiti“, rekao je Petreus, naglašavajući rastuću pretnju po bezbednost u regionu.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se situacija u Ukrajini i dalje pogoršava, a Petreus je takođe kritikovao reakciju američke administracije na rat u Ukrajini. On je ukazao na to da je bivši predsednik Donald Tramp više puta davao Putinu nove prilike, ističući kako je američki predsednik pretnjama najavljivao promenu pristupa prema Rusiji, ali nije delovao na način koji bi mogao da zaustavi agresivne poteze Moskve.
„Videli smo tri situacije u kojima je američki predsednik pretnjama najavljivao promenu našeg pristupa. Videćemo šta će se desiti ovog puta“, rekao je Petreus, aludirajući na neodlučnost američke politike prema Rusiji i njenim vojnim akcijama.
Takođe, Petreus je kritikovao trenutnog predsednika Džoa Bajdena zbog odlaganja isporuke ključne vojne opreme Ukrajini. Prema njegovim rečima, Sjedinjene Američke Države su previše dugo odugovlačile sa donošenjem odluka o slanju vojne pomoći, uključujući tenkove M1 Abrams i borbene avione F-16. „Slep čovek bi znao da su Ukrajincima potrebni lovci F-16. Više nismo imali MiG-ove da ih pošaljemo, tako da su F-16 bili jedina opcija“, naglasio je Petreus.
Dok se situacija u Ukrajini pogoršava, Sjedinjene Američke Države zapretile su povlačenjem iz mirovnih pregovora sa Rusijom ukoliko Putin odbije predlog o 30-dnevnom prekidu vatre. „Ako Rusija odluči da nastavi ovaj katastrofalni rat, SAD će morati da razmotre povlačenje iz pregovora o okončanju sukoba“, istakao je Džon Keli, vršilac dužnosti zamenika ambasadora SAD.
Keli je naglasio da SAD žele saradnju sa Rusijom, uključujući mirovnu inicijativu i ekonomski paket, ali da ne postoji vojno rešenje za ovaj sukob. „Ponuda koja je sada na stolu je najbolji mogući ishod za Rusiju. Predsednik Putin bi trebalo da je prihvati“, dodao je Keli.
Ove izjave dolaze u trenutku kada se pritisak na Rusiju pojačava, a međunarodna zajednica se suočava s izazovima u vezi sa sigurnosnom situacijom u Evropi. Petreusova upozorenja o potencijalnoj invaziji na Litvaniju dodatno podižu tenzije, a NATO se suočava s pitanjem kako odgovoriti na moguće ruske akcije.
Dok se svet suočava s novim geopolitičkim izazovima, važno je pratiti razvoj situacije i reagovati na odgovarajući način kako bi se osigurala stabilnost u regionu. U svetlu ovih događaja, podrška Ukrajini i jačanje NATO-a postaju ključni faktori za očuvanje mira u Evropi.
