U Vojvodini, mak se ponovo vraća na njive, a trenutni vremenski uslovi doprinose njegovom uspehu. Poljoprivrednici koriste ovu priliku da zaštite svoje useve od štetočina i bolesti, s ciljem da očuvaju potencijalno visok prinos. S obzirom na sve nepredvidivije klimatske uslove i nesigurnost u prihodima od tradicionalnih kultura, sve više ratara odlučuje se za gajenje maka kao atraktivne alternativne kulture.
Jaroslav Balaž iz Gložana, jedan od povratnika u gajenje maka, ističe da očekuje prinose između 500 i 700 kilograma po hektaru zahvaljujući idealnim vremenskim uslovima ovog proleća. On objašnjava da se mak čini kao razumna opcija s obzirom na visoke troškove i niske otkupne cene drugih ratarskih kultura. Ulaganja u gajenje maka su manja u poređenju sa drugim kulturama, iako je potrebno investirati i u sredstva za zaštitu bilja.
U proizvodnji maka ključne su faze zaštite koje se sprovode u vreme cvetanja. Prva faza zaštite usmerena je na sprečavanje insekata, dok je druga faza usmerena na očuvanje kvaliteta zrna. Tretmani zavise od vremenskih prilika, a posebno se vodi računa o korišćenju preparata koji su odobreni u Evropskoj uniji. Veći deo prinosa planira se izvesti u Češku i Slovačku, pa je to dodatni motiv za proizvođače da osiguraju kvalitet svog roda.
Trenutna veleprodajna cena maka kreće se između 2,5 i 3 evra po kilogramu, dok su cene na pijacama i u pekarskoj industriji znatno više, ali se prodaju u manjim količinama. Balaž se nada da će ceo njegov ovogodišnji rod biti prodat na inostranom tržištu.
Interesovanje za gajenje maka raste i među drugim proizvođačima. Miša Hromčik iz Padine primećuje da je ove godine zasijano dvostruko više maka nego ranije, na površini od 250 do 300 hektara. Iako klimatski uslovi izgledaju obećavajuće, Hromčik ukazuje na problem kvaliteta i standardizacije proizvodnje. Mnogi proizvođači ne poštuju pravila i nemaju ugovorene otkupe s izvoznicima, a nedostatak razumevanja između industrijskog i prehrambenog maka može rezultirati neuspehom na tržištu.
Cene maka na domaćem tržištu takođe zavise od globalne ponude. Domaći otkupljivači prate stanje na međunarodnim berzama, posebno u Slovačkoj i Češkoj, koje su glavna odredišta za mak iz regiona. Ukoliko vremenski uslovi ostanu povoljni, ova sezona bi mogla biti jedna od boljih za mak, koji se polako vraća na velika vrata.
U Srbiji se mak još uvek gaji na relativno malim površinama, ali interesovanje među poljoprivrednicima raste, posebno u Vojvodini, gde su klimatski uslovi i kvalitet zemljišta povoljni. Ipak, glavni izazov za veći povratak maka na domaće njive jeste nedostatak organizovanog otkupa i tržišne sigurnosti.
Mnogi proizvođači nemaju pristup izvoznim kanalima niti ispunjavaju stroge standarde kvaliteta koje traže evropski kupci. Takođe, nedovoljna edukacija o razlikama između prehrambenog i industrijskog maka dodatno ograničava konkurentnost na stranim tržištima.
Ukoliko se u budućnosti stvore bolja infrastruktura za otkup i preradu, kao i podrška kroz subvencije i edukaciju, mak bi mogao postati značajnija kultura u domaćoj poljoprivredi. Ovo bi posebno koristilo malim i srednjim proizvođačima koji traže alternativu klasičnim ratarskim usevima. U svetlu trenutnih ekonomskih izazova i klimatskih promena, mak predstavlja svetlu tačku na horizontu srpske poljoprivrede.
