ZAGREB – Neki Jevreji u Hrvatskoj izražavaju zabrinutost za svoju budućnost usled ponovnog pojavljivanja simbola iz doba ustaštva, navodi se u članku portala Tajms of Izrael (TOI). Ova pojava izaziva strah i osećaj nesigurnosti među pripadnicima jevrejske zajednice, koji se suočavaju sa rastućim nacionalizmom i nostalgijom za ustaškim vremenima.

Prema izveštajima, nacionalistički simpatizeri hrvatskih ustaša sve više se osnažuju u svojoj retorici i javnom izražavanju. Ova situacija je posebno zabrinjavajuća za one koji se bore protiv pronacističkog izražavanja i traže veću podršku među političarima. Naime, oni koji se protive ovim pojavama često se suočavaju sa nedostatkom podrške u zakonodavnim krugovima, što dodatno otežava njihovu borbu.

Generalni sekretar Jevrejske zajednice u Zagrebu, Zoran Ferber, istakao je potrebu za strožim zakonodavstvom u vezi sa upotrebom nacističke simbolike. On je predložio da Hrvatska usvoji zakon sličan onom koji važi u Nemačkoj, gde je upotreba nacističkih simbola krivično delo koje može biti kažnjeno zatvorom. Trenutno, u Hrvatskoj se ovakvi simboli tretiraju kao prekršaji, što Ferber smatra nedovoljnim u borbi protiv mržnje i diskriminacije.

Pojava simbola iz doba ustaštva, kao što su ustaške zastave i drugi obeležja, postala je sve učestalija, posebno u kontekstu nacionalističkih manifestacija i proslava. Mnogi Jevreji u Hrvatskoj osećaju da je ova situacija rezultat porasta desničarskih i nacionalističkih pokreta, koji se sve više normalizuju u društvenom diskursu. Ferber je naglasio da je važno da društvo prepozna opasnost koju ovakvi simboli predstavljaju, ne samo za Jevreje, već i za sve manjinske grupe u zemlji.

Takođe, zabrinutost raste i zbog sve većeg prisustva ekstremnih desničarskih grupa koje koriste ove simbole kao deo svoje ideologije. Ove grupe često organizuju događaje i okupljanja, na kojima otvoreno promovišu ustašku ideologiju, što dodatno polarizuje društvo i stvara atmosferu straha među manjinskim zajednicama.

U međuvremenu, neki članovi hrvatskog društva i političkih krugova pokušavaju da minimiziraju značaj ovih događaja, tvrdeći da je reč o marginalnim grupama koje nemaju stvarni uticaj na širu sliku društva. Međutim, mnogi se ne slažu s ovom procenom i smatraju da se ti simboli i ideologije ne smeju ignorisati, jer mogu imati dalekosežne posledice po stabilnost i koheziju društva.

U svetlu ovih događaja, važno je da se društvo u Hrvatskoj suoči sa svojom prošlošću i da prepozna opasnosti koje dolaze iz ekstremizma. Ferber je apelovao na javnost da se više angažuje u borbi protiv mržnje i diskriminacije, kao i da pruži podršku onima koji se bore za prava manjina.

S obzirom na to da se u društvu sve više raspravlja o pitanjima identiteta i nacionalizma, ključna je potreba za dijalogom i razumevanjem među svim grupama. Samo kroz otvorenu komunikaciju i edukaciju može se stvoriti okruženje u kojem će svi građani, bez obzira na svoju etničku ili versku pripadnost, moći da se osećaju sigurno i poštovano.

Dok se situacija u Hrvatskoj razvija, ostaje da se vidi kako će se vlasti suočiti sa ovim izazovima i da li će preduzeti konkretne korake ka jačanju zakonskih okvira u zaštiti manjina. U međuvremenu, Jevrejska zajednica i dalje nastavlja da se bori za svoja prava i sigurnost, nadajući se da će se promene ipak dogoditi.