Nemačka vlada je nedavno objavila kontroverznu ponudu avganistanskim državljanima koji su dobili odobrenje za dolazak u zemlju. Naime, ti građani mogu dobiti novčanu pomoć ukoliko se dobrovoljno odriču svog prava na preseljenje u Nemačku. Ova odluka se odnosi na otprilike 660 osoba koje su deo dva vladina programa: „lista za zaštitu ljudskih prava“ i „prelazni program“.

Prema informacijama koje je objavio nemački portal Focus Online, avganistanci koji pristanu da odustanu od dolaska dobiće jednokratnu pomoć od 1.500 evra dok se nalaze u Pakistanu, kao i dodatnu „startnu podršku“ od 5.000 evra. Ovi iznosi su veći za porodice, što ukazuje na pokušaj da se olakša njihov povratak u Avganistan, zemlju koja je pod kontrolom talibana.

U dokumentu koji je u ime nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova poslala organizacija GIZ, ukazuje se na to da postoji neizvesnost u vezi sa tim da li će svi postupci vezani za ove avganistanske državljane biti završeni do kraja godine. Takođe, nemačka vlada priznaje da bi deo avganistanskih državljana mogao ostati bez vize, dok Pakistan traži od njih da napuste zemlju, što dodatno komplikuje situaciju.

Ministar unutrašnjih poslova, Aleksandar Dobrindt iz Hrišćansko-socijalne unije (CSU), obrazložio je ovu odluku naglašavajući vremenske pritiske i neizvesnost koja vlada u Pakistanu. Njegova izjava ukazuje na to da je situacija u regionu postala veoma složena, a odgovor Nemačke na ovu krizu izazvao je oštre kritike organizacija za ljudska prava.

Organizacije za ljudska prava su osudile ovu ponudu, smatrajući da bi povratak u Avganistan mogao ugroziti živote tih ljudi. Portparolka jedne od organizacija, Eva Bejer, istakla je da su mnogi od njih prodali sve što su imali kako bi pobegli, i da s iznosom od 6.500 evra ne mogu započeti novi život u Avganistanu, gde vladaju talibani.

U međuvremenu, u Hanover je stiglo više od 30 avganistanskih državljana koji su putem pravnih sredstava uspeli da ostvare pravo na ulazak u Nemačku. Ovaj dolazak je znak da deo avganistanske populacije i dalje uspeva da se izbori za svoje pravo na azil, uprkos komplikovanoj situaciji.

Ova situacija je još jednom otvorila raspravu o humanitarnom pristupu Nemačke prema izbeglicama i ljudima u teškim životnim okolnostima. Kritičari smatraju da je ponuđena novčana pomoć nedovoljna i da ne rešava osnovne probleme sa kojima se suočavaju avganistanski državljani. Takođe, naglašavaju da bi Nemačka trebala da preuzme odgovornost za zaštitu onih koji su ugroženi u Avganistanu, umesto da ih podstiče na povratak u opasnu situaciju.

U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će se Nemačka i dalje odnositi prema izbeglicama i da li će se politika prema Avganistancima promeniti. Očekuje se da će ova tema biti predmet daljih rasprava u nemačkoj vladi, kao i među međunarodnom zajednicom, koja prati razvoj situacije u Pakistanu i Avganistanu.

Dok se situacija razvija, važno je da se nastavi dijalog o pravima izbeglica i načinu na koji se može pružiti pomoć onima koji su u teškoćama. U vremenu kada su globalni sukobi i migracije na vrhuncu, pitanja humanitarnog karaktera postaju sve relevantnija.