Nemačka je najavila novi paket finansijske pomoći za Ukrajinu vredan 150 miliona evra, koji će biti realizovan kroz inicijativu poznatu kao „Prioritised Ukraine Requirements List“ (PURL). Ovu informaciju izneo je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, naglašavajući da je Bundestag usvojio nacrt budžeta za 2026. godinu, koji predviđa ukupno 11,5 milijardi evra podrške Ukrajini, što je povećanje od tri milijarde u odnosu na prethodni period.

Pistorijus je istakao važnost ovog budžeta nakon 15-časovne rasprave u Bundestagu, naglašavajući da se glasanje očekuje krajem meseca. On je ukazao na to da Ukrajina ulazi u četvrtu ratnu zimu, što dodatno naglašava potrebu za podrškom Kijevu. Na sastanku Grupe petorice (E5) prisustvovali su i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas, kao i ukrajinski ministar odbrane Denis Šmihal, koji je učestvovao putem video-veze.

Tokom sastanka, Pistorijus je upozorio na to da Rusija ponovljenim napadima na energetsku infrastrukturu želi da oteža život ukrajinskom stanovništvu tokom zime, s ciljem da slomi njihov moral. On je naglasio da će Nemačka ostati spremna da predvodi napore u pomoći Ukrajini.

Osim vojne pomoći, razgovori su se fokusirali i na hibridne pretnje, gde je Pistorijus istakao da Rusija nastoji da „uznemiri i zastraši“ evropska društva. Pomenuti su nedavni incidenti povrede vazdušnog prostora u državama NATO i EU, što dodatno naglašava potrebu za zajedničkom odbranom od dronova. On je predložio da se na sledećem sastanku E5 u Varšavi, koji je zakazan za početak naredne godine, predstave zajednička rešenja za efikasnu odbranu od ovih pretnji.

Iako ne postoje čvrsti dokazi koji bi direktno povezivali dronove sa Rusijom, Pistorijus je naglasio da nije potrebno biti „Šerlok Holms“ kako bi se zaključilo kome takve aktivnosti idu u korist. Program PURL, koji su potpisali SAD i NATO, omogućava evropskim zemljama da finansiraju nabavku američkog oružja za Ukrajinu. Ova inicijativa je pokrenuta u julu, kao rezultat kritika iz Vašingtona da Evropa treba da preuzme veći deo odgovornosti za bezbednost Ukrajine.

Novi model finansiranja omogućava 17 uglavnom evropskih saveznika da kupuju američko oružje, koje se potom prosleđuje Ukrajini. Cilj je obezbediti stabilan dotok vojne i nevojne pomoći, uključujući protivvazdušnu odbranu. Ova inicijativa predstavlja ključni mehanizam za sprovođenje obaveza Evrope i Kanade da preuzmu veći deo tereta podrške Ukrajini u njenom ratu protiv ruske agresije.

Prema podacima Nemačkog instituta iz Kila, zapadna vojna pomoć Ukrajini je pala za 43 odsto u julu i avgustu u poređenju sa prvim polugodištem. Ova situacija dodatno naglašava hitnost i značaj inicijativa kao što je PURL, kako bi se osigurala kontinuirana podrška Ukrajini.

Nemačka se, očigledno, posvećuje jačanju svoje uloge u podršci Ukrajini, posebno s obzirom na sve veće pretnje iz pravca Rusije. Ova nova finansijska pomoć i planovi za povećanje vojne podrške ukazuju na to da Berlin ne namerava da oslabi svoju podršku Kijevu, uprkos izazovima koji se pojavljuju na terenu. Očekuje se da će sledeći meseci biti ključni za nastavak ovog sukoba i za održavanje stabilnosti u regionu.