Nemački magazin „Špigel“ pridružio se drugim medijima koji istražuju mračne aspekte rata u Bosni i Hercegovini, posebno priče o „safariju na ljude“ tokom devedesetih. Prema izveštaju Dojče Vele, autor je razgovarao sa svedocima i akterima koji su potvrdili prisustvo bogatih zapadnih Evropljana u Sarajevu, za koje se tvrdi da su plaćali za ubistva civila.

U opširnoj reportaži, citira se penzionisani italijanski sudija Gvido Salvini, koji je takođe podigao tužbu protiv nepoznatih pojedinaca zbog ubistava. On ističe da su „hobi lovci“ pucali na ljude radi zabave, naglašavajući da više nema sumnje u to. U tekstu se navode i podaci iz knjige Ecia Gavacanija, gde se pominje da je oko 230 Italijana, kao i nekoliko Francuza, Belgijanaca i Austrijanaca, bilo uključeno u ova ubistva.

Bivši pripadnik Armije Bosne i Hercegovine, Naser Husić, svedoči o tome kako su tokom rata primali upozorenja da sklanjaju žene i decu jer su se očekivali snajperski napadi. Husić primećuje da su napadi bili učestaliji tokom vikenda. Slična svedočenja dolaze i od Aleksandra Ličanina, bivšeg vojnika srpske vojske, koji opisuje haos i nasilje koje su „safari turisti“ prouzrokovali, pucajući na nevine civile.

Izveštaj takođe uključuje svedočenja jednog svedoka, koji je bio zadužen da prati „safari-ubice“ do Sarajeva. On otkriva da su njihovi glavni zadaci uključivali prebrojavanje mrtvih i naplatu od strelaca. Lovci su kao trofeje nosili čaure obeležene prema uzrastu žrtava, a cene su tokom rata drastično rasle, posebno za decu.

Italijanska veštakinja Martina Radike navodi da su snajperisti bili spremni da plate velike sume za ovakve aktivnosti, ističući da su neki od njih bili ljudi koji su se bavili legalnim lovom, ali su tražili jaču dozu adrenalina. Opisujući te pojedince, ona govori o „elitnoj psihopatiji“, naglašavajući da su to bolesne osobe koje su odlučile da prekrše sva pravila.

U reportaži se takođe pominje Trst kao ključna tačka za putnike koji su učestvovali u ovim aktivnostima. Robert Rucijero, penzionisani pripadnik vojske, opisuje kako su se zaljubljenici u oružje okupljali u šumama i razgovarali o putovanjima u Sarajevo, gde su im obećavali snajperske puške i metke. Istraga se trenutno vodi o transportu naoružanih pojedinaca, a sumnja se da su korišćeni čarter letovi.

Autor izveštaja pokušava da dobije izjavu od Jovice Stanišića, bivšeg šefa srpske tajne službe, koji se smatra ključnom figurom u ovoj priči, ali bezuspešno. Postavlja se pitanje kako američke vlasti nisu bile svesne njegove moguće uloge u organizovanju snajperskih aktivnosti. Bosanskohercegovački političar Zlatko Miletić ističe da su institucije BiH propustile da razjasne šta se zapravo dogodilo tokom rata, spominjući i trojicu bivših snajperista koji su iznenada preminuli pod sumnjivim okolnostima.

Miletić je uveren da su „safariji na ljude“ bili organizovani od strane srpskih bezbednosnih institucija, naglašavajući potrebu za razjašnjenjem ovog mračnog perioda. Njegove reči odražavaju duboku zabrinutost zbog neistraženih zločina i nepravde koja je ostala bez kazne, čime se ponovo otvara pitanje odgovornosti za ratne zločine u Bosni i Hercegovini.

Ova reportaža „Špigela“ donosi detaljan i šokantan uvid u brutalnost rata i mračne aspekte ljudske prirode, ističući kako su neki pojedinci u potrazi za uzbuđenjem bili spremni da pređu sve granice moralnog i etičkog. Dok se priče o „safariju na ljude“ ponovo pojavljuju, postavlja se pitanje kako će društvo odgovoriti na ovu mračnu prošlost i da li će ikada biti postignuta pravda za žrtve.