Mladi i muškarci se suočavaju sa sve većim problemom usamljenosti u Evropi, prema najnovijem izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Ovaj izveštaj ukazuje na alarmantne podatke o međuljudskim odnosima, gde se ističe da osam procenata ispitanika nema bliske prijatelje, dok tri procenta ne može da se pohvali bliskim članovima porodice.

Prema podacima OECD-a, nezaposleni i osobe s niskim prihodima imaju dvostruko veću verovatnoću da će prijaviti osećaj usamljenosti u odnosu na ostatak populacije. Ova situacija se dodatno pogoršava u kontekstu smanjenja svakodnevnih susreta s porodicom i prijateljima, koji su opadali u 21 evropskoj zemlji članici OECD-a između 2006. i 2022. godine. S druge strane, kontakt na daljinu se povećao nakon pandemije kovida 19, što može ukazivati na promene u načinu na koji ljudi komuniciraju.

Najveći procenat građana koji se „većinu vremena“ ili „stalno“ osećaju usamljeno u poslednje četiri nedelje zabeležen je u Francuskoj (11 procenata) i Litvaniji (9 procenata). OECD upozorava da su nedostatak društvenih interakcija i osećaj usamljenosti povezani sa do 871.000 smrtnih slučajeva godišnje na globalnom nivou. Usamljenost takođe može dovesti do slabijeg radnog učinka, većeg rizika od nezaposlenosti ili ranijeg napuštanja školovanja, a može uticati i na izborno ponašanje.

Izveštaj naglašava da pogoršanje društvenih odnosa kod mladih, posebno mladih muškaraca, još uvek nije dovoljno istraženo, što ukazuje na potrebu za dodatnim istraživanjima u ovom području. OECD dodaje da postoje različiti rezultati o uticaju digitalnih tehnologija na usamljenost, ali se slaže da način upotrebe digitalnih alata i vrsta online ponašanja imaju presudan značaj.

Prema istraživanju, građani Grčke i Slovenije imaju najviše svakodnevnih kontakata s porodicom i prijateljima, dok Litvanija beleži najveći broj onih koji u proteklih sedam dana nisu imali nikakav kontakt, ni lični ni online, sa bliskim osobama koje žive u njihovoj blizini. U proseku, u 22 zemlje Evropske unije, osam procenata ispitanika navodi da nema bliske prijatelje, dok tri procenta kaže da nema bliske članove porodice.

Mađarska beleži najveći procenat onih koji tvrde da nemaju nijednog bliskog prijatelja, dok Belgija ima najviše građana bez bliskih porodičnih veza. Ovi podaci ukazuju na duboke socijalne probleme koji se javljaju u evropskim društvima.

U maju 2025. godine, Svetska zdravstvena skupština usvojila je rezoluciju kojom se društvene veze prepoznaju kao ključno pitanje globalne zdravstvene politike. Evropska komisija i Svetska zdravstvena organizacija proglasile su socijalnu izolaciju i usamljenost prioritetima javnog zdravlja, naglašavajući potrebu za aktivnim delovanjem u cilju poboljšanja međuljudskih odnosa i smanjenja usamljenosti među različitim grupama, posebno mladima i muškarcima.

Ovaj izveštaj predstavlja ozbiljno upozorenje za društva širom Evrope i poziva na hitne akcije kako bi se poboljšala socijalna interakcija i smanjila usamljenost, koja je postala jedan od ključnih problema modernog doba. Razumevanje uzroka i posledica usamljenosti može pomoći u razvoju strategija koje će doprineti jačanju zajednica i poboljšanju kvaliteta života pojedinaca. U svetlu ovih saznanja, važno je raditi na stvaranju okruženja koje podržava međuljudske odnose i omogućava ljudima da se povežu, kako bi se smanjili efekti usamljenosti i osigurala bolja budućnost za sve.