Na Kvantaškoj pijaci u Nišu, ponuda ogrevnog drveta je zadovoljavajuća, dok stovarišta imaju dovoljno uglja za zimske mesece. Međutim, tržište peleta suočava se sa ozbiljnom nestašicom, što stvara zabrinutost među potrošačima koji se oslanjaju na ovu vrstu ogreva. Peleti su postali popularni zbog svoje efikasnosti i ekološke prihvatljivosti, ali trenutna situacija ukazuje na izazove u snabdevanju.

Prema informacijama iz izvora, potražnja za peletima je znatno porasla u poslednjih nekoliko godina, što je dovelo do povećanja cena i poteškoća u nabavci. Uglavnom, peleti se prave od drvnih ostataka, što ih čini ekološkim rešenjem za grejanje. Međutim, sa rastućom potražnjom, mnogi proizvođači nisu u mogućnosti da zadovolje potrebe tržišta.

U razgovoru sa trgovcima na Kvantaškoj pijaci, ističu da je nestašica peleta postala evidentna tokom prošle zime, a situacija se nije značajno poboljšala ni u ovoj godini. Potrošači se često suočavaju sa višim cenama i nemogućnošću da pronađu potrebne količine peleta. Mnogi od njih se okreću alternativnim izvorima, kao što su drvo ili ugalj, što može dovesti do dodatnog opterećenja ovih tržišta.

Uglavnom, cena peleta varira u zavisnosti od kvaliteta i proizvođača, ali se u poslednje vreme zapaža trend rasta cena. U mnogim slučajevima, potrošači su primorani da plaćaju više nego što su to činili prethodnih godina. Ovo dodatno otežava situaciju za domaćinstva koja se oslanjaju na pelete kao glavni izvor grejanja.

Osim ekonomskih faktora, nestašica peleta može biti uzrokovana i problemima u lancu snabdevanja, uključujući logističke izazove i povećanu potražnju na tržištu. Proizvođači se suočavaju sa izazovima u nabavci sirovina, što dodatno otežava proizvodnju peleta. U nekim slučajevima, preduzeća jednostavno ne mogu da proizvedu dovoljno peleta kako bi zadovoljila potražnju, što dovodi do nestašice.

U situaciji kada je zima sve bliža, potrošači se moraju spremiti unapred i razmotriti alternativne opcije grejanja. Drvo i ugalj ostaju popularne alternative, ali takođe dolaze sa svojim izazovima. Na primer, drvo zahteva više prostora za skladištenje i često je potrebno dodatno vreme za sušenje pre nego što se može koristiti, dok ugalj može biti manje ekološka opcija.

U međuvremenu, mnogi stručnjaci smatraju da bi rešenje za nestašicu peleta moglo biti u diversifikaciji izvora energije i potražnje. Na primer, korišćenje obnovljivih izvora energije, kao što su solarni paneli ili toplotne pumpe, može pomoći u smanjenju zavisnosti od peleta i drugih fosilnih goriva. Ove tehnologije postaju sve pristupačnije i mogu predstavljati dugoročno rešenje za grejanje domaćinstava.

Za potrošače koji se i dalje odlučuju za pelete, savetuje se da započnu sa nabavkom što je moguće ranije, kako bi obezbedili potrebne količine pre nego što dođe do dodatnog povećanja cena ili nestašice. Takođe, istraživanje različitih dobavljača i upoređivanje cena može pomoći u pronalaženju najboljih ponuda na tržištu.

Kako se zima približava, važno je pratiti stanje na tržištu ogreva i prilagoditi se trenutnim uslovima. Nestašica peleta može predstavljati izazov, ali sa pravim pristupom i planiranjem, potrošači mogu pronaći rešenja koja će im omogućiti da se greju tokom hladnih meseci. Kroz edukaciju o alternativnim izvorima grejanja i unapred planiranje, mogu se smanjiti posledice nestašice i obezbediti udobnost i sigurnost u domovima.