Premijer Španije Pedro Sančez nedavno je oštro reagovao na pretnje predsednika SAD Donalda Trampa tokom NATO samita, naglašavajući da Španija ostaje suverena država koja vodi svoju trgovinsku politiku u okviru Evropske unije. Tramp je zapretio da će pokrenuti trgovinski rat ukoliko Španija ne poveća vojnu potrošnju na 5% svog bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je u suprotnosti sa trenutnom španskom potrošnjom koja iznosi 2,1% BDP-a.

Sančez je jasno odbio Trampov zahtev, ističući da Španija ne planira da menja svoj budžet za vojsku i da će ostati na trenutnom nivou vojnih izdataka. Ovo je izazvalo brojne komentare, s obzirom na to da su odnosi između SAD i evropskih saveznika postali napeti usled različitih stavova o vojnim izdatcima i trgovinskim politikama.

U svom obraćanju, Sančez je naglasio da Evropska unija funkcioniše kao jedinstvena carinska unija, a da pregovore o trgovinskim odnosima vodi Evropska komisija, a ne pojedinačne članice. Ova izjava je došla u trenutku kada su odnosi između SAD i Evrope na testu zbog Trampovih trgovinskih politika i pretnji koje su usmerene prema nekim evropskim zemljama.

Premijer je takođe podsetio da je Evropa već pogođena trgovinskim ratom zbog američkih tarifa, koje smatra nepravednim, jer Španija ima trgovinski deficit s SAD, a ne suficit. Ove tarife su stvorile dodatne tenzije između dve strane, a Sančez se nada da trenutne nesuglasice neće dugoročno narušiti pregovore između Vašingtona i Brisela.

Iako je izneo oštre poruke u vezi sa Trampovim zahtevima, Sančez je takođe izrazio želju da zadrži prijateljske odnose sa SAD. On je naglasio da Španija i dalje smatra SAD svojim prijateljem i partnerom, te da se nada da će uspostaviti ravnotežu između obaveza prema NATO-u i očuvanja socijalne države blagostanja u Španiji.

Tokom NATO samita u Hagu, Sančez je izrazio zadovoljstvo postignutom deklaracijom, koja ukazuje na ravnotežu između vojnih obaveza i potreba građana. Ova izjava može se posmatrati kao znak odlučnosti Španije da održi svoj suverenitet i nezavisnost u donošenju odluka koje se tiču njenog vojnog budžeta.

Preostaje da se vidi kako će Tramp reagovati na Sančezov stav i da li će nastaviti da insistira na tome da i Španija, poput drugih članica NATO-a, poveća svoj vojni budžet na 5% BDP. Ova tema bi mogla dodatno zakomplikovati odnose između SAD i evropskih saveznika, posebno ukoliko se u obzir uzmu i druge pretnje koje su se pojavile tokom samita.

U zaključku, Sančezova čvrsta pozicija u vezi s vojnim izdatcima i trgovinskim politikama pokazuje da Španija ne namerava da se povinuje pritiscima iz Vašingtona. Njegov fokus na očuvanje trgovinskih odnosa putem Evropske unije ukazuje na to da će Španija težiti jačanju EU kao jedinstvene ekonomske sile, dok istovremeno pokušava da održi stabilne odnose s SAD. U svetlu trenutnih globalnih tenzija, kako će se razvijati situacija između Španije i SAD, ostaje neizvesno i biće interesantno pratiti sledeće korake koje će preduzeti obe strane.