Cene mlaznog goriva beleže rast usled trenutne situacije na Bliskom istoku, koja remeti globalno snabdevanje naftom. Ovaj porast stvara pritisak na avio-kompanije uoči letnje sezone putovanja. Stručnjaci naglašavaju da nije pitanje da li će avio-karte poskupeti, već kada, koliko i koliko će to trajati. Posebno su pogođene međunarodne rute na duge relacije, gde avioni troše značajno više goriva.

Neke avio-kompanije van SAD već su najavile povećanje cena ili dodatnih naknada za gorivo kako bi nadoknadile rastuće troškove. Skot Kirbi, izvršni direktor United Airlinesa, upozorio je da će poskupljenje avio karata „verovatno početi brzo“ zbog rasta troškova goriva.

Rat na Bliskom istoku dodatno otežava izvoz nafte, a veliki proizvođači poput Kuvajta, Saudijske Arabije i Iraka smanjuju proizvodnju zbog prepreka za izvoz. Iran je napao trgovačke brodove u Persijskom zalivu, što dodatno komplikuje situaciju i utiče na transport kroz Ormuski moreuz, ključni prolaz za oko 20% svetske nafte.

Prosečna cena mlaznog goriva u SAD dostigla je 3,99 dolara po galonu, dok je pre dve nedelje bila 2,50 dolara. Podaci Biroa za statistiku transporta pokazuju da su američke avio-kompanije u januaru plaćale oko 2,36 dolara po galonu.

Neke avio-kompanije su se delimično zaštitile od skoka cena putem „hedžinga goriva“, strategije koja im omogućava da fiksiraju cene goriva unapred. Međutim, ne osiguravaju se sve avio-kompanije, a one koje to čine često su zaštićene samo za deo svojih potreba, što znači da dugotrajni skokovi cena mogu dovesti do povećanja cena karata.

Kirbi je na skupu na Harvardu naglasio da je teško osigurati razliku između cena. Zatvaranje vazdušnog prostora takođe zahteva preusmeravanje letova oko delova Bliskog istoka, što znači duže rute i veće operativne troškove.

Putnici će osetiti uticaj na nekoliko načina. Avio-kompanije mogu dodati ili povećati doplate za gorivo, što je uobičajena praksa među prevoznicima van SAD. Međutim, veliki američki prevoznici ne naplaćuju posebnu doplatu za gorivo, već troškove goriva uključuju u ukupnu cenu karte.

Osim toga, avio-kompanije mogu prilagoditi cene premijum dodataka poput boljih sedišta ili prioritetnog ukrcavanja kako bi nadoknadile veće operativne troškove. To znači da bi ukupni troškovi putovanja mogli porasti čak i ako osnovna cena ne raste odmah.

Ako se visoke cene goriva nastave, avio-kompanije mogu prilagoditi rasporede ili smanjiti određene rute. Teško je precizno predvideti koliko bi cene karata mogle rasti usled skuplje nafte i goriva, jer analitičari ističu da uticaj viših troškova može zavisiti od rute, avio-kompanije i potražnje za putovanjima.

Gorivo čini 20% do 25% operativnih troškova avio-kompanije, što ga čini drugim najvećim troškom nakon rada. Stoga nagli porast cena goriva može značajno uticati na budžete avio-kompanija. Većina povećanja cena i doplata za gorivo dolazi od avio-kompanija iz Azijsko-pacifičkog regiona, ali se očekuje da će se i druge avio-kompanije, posebno one bez „hedžinga goriva“, pridružiti ovom trendu.

Kataj Pacifik iz Hongkonga najavio je povećanje doplate za gorivo, dok su druge avio-kompanije takođe najavile povećanje cena ili nove doplate. Na primer, Er Frans-KLM je rekao da bi povratne ekonomske karte na dugim relacijama mogle poskupeti za oko 50 evra, dok je Er Indija uvela doplatu za gorivo na određenim rutama.

Stručnjaci savetuju putnike da rezervišu karte ranije kako bi smanjili uticaj povećanja cena. Fleksibilni datumi putovanja, provere cena na obližnjim aerodromima i praćenje cena mogu pomoći putnicima da obezbede niže cene pre nego što avio-kompanije dodatno prilagode svoje cene. Preporučuje se da putnici ne čekaju „savršenu ponudu“, već da što pre uzmu najpovoljniju opciju.