Prinos voća u Srbiji ove godine je bolji nego prošle, ali proizvođači maline i višnje nisu zadovoljni situacijom na tržištu. Iako je rod dobar, otkup je u zastoju, a cene su ispod očekivanja. Proizvođači su upozorili da će morati da prodaju voće po niskim cenama, što ih dovodi u tešku poziciju.

Malinari iz Arilja najavili su protest za 8. jul, želeći da skrenu pažnju na problem niskih cena otkupa. Ponuđena cena od 400 dinara po kilogramu malina nije prihvatljiva, s obzirom na to da su očekivali znatno više. Slična situacija je i sa proizvođačima višanja, koji su u junu bojkotovali prodaju zbog cena koje se kreću od 50 do 80 dinara po kilogramu. Iako su javni protesti pokušali da preokrenu situaciju, do sada nisu doneli rezultate.

Proizvođači su suočeni sa dilemom: prodati voće po ponuđenoj ceni ili ga ostaviti da propadne. Otkupljivači bi mogli da ponude višu cenu kako bi se situacija poboljšala, ali to se još nije desilo. Hranislav Stojanović, proizvođač višnje iz Kostadinovca, ističe da je rod dobar, ali da se prodaje ispod cene koštanja. On naglašava da su prerađivački kapaciteti nedovoljni i da se otkup često odlaže, što dodatno otežava situaciju.

Cene višnje su trenutno na najnižem nivou, oko 45 dinara po kilogramu, dok je za pokrivanje troškova potrebna cena od barem 65 dinara. Stojanović upozorava da ovakve cene vode u gubitke i da će sledeće godine biti teško očekivati dobar rod, jer se voćke koje su rodile ove godine ne mogu pripremiti za narednu sezonu.

Mileta Pilčević, president Udruženja malinara „Vilamet“, takođe naglašava da je malina ove godine dobre kvalitete, ali da je cena znatno niža nego prošle godine. Oni se nadaju da će otkupljivači povećati cenu na barem 550 dinara po kilogramu, ali za sada nema pomaka. Pilčević ističe da su organizovani protesti neophodni kako bi se upozorilo na ozbiljnost situacije i zahtevalo povećanje otkupne cene.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin potvrđuje da će rod voća ove godine biti bolji za oko 20% u odnosu na prošlu. Mrazovi u aprilu i maju nisu bili tako jaki kao prethodne godine, što je doprinelo boljem rodu. Ipak, cena ostaje problem, posebno za malinu, koja je podložna fluktuacijama na svetskom tržištu. Galetin naglašava da proizvođači i otkupljivači ne uspevaju da pronađu adekvatne modele koji bi im omogućili da dele rizik i zaštite se.

On takođe ističe da država ne može direktno uticati na cene, ali može da pomogne u uređenju tržišta kako bi proizvođači imali bolje uslove. Pritisak proizvođača može uticati na otkupljivače da reaguju i ponude bolje cene, ali situacija zahteva sistemski pristup kako bi se problem trajno rešao.

U zaključku, iako je prinos voća bolji nego prošle godine, proizvođači malina i višanja se suočavaju sa ozbiljnim izazovima zbog niskih cena i zastoja u otkupu. Protesti i zahtevi za višim otkupnim cenama postaju sve važniji kako bi se skrenula pažnja na neodrživu situaciju u kojoj se nalaze. Samo kroz zajedničke napore i adekvatne promene na tržištu, proizvođači mogu osigurati bolju budućnost za svoje poslove.