ZAGREB – Manifestacija Dani srpske kulture u Hrvatskoj, koja se održava već 19 godina, postala je predmet intenzivnih napada i osporavanja, kako ističe predsednik Srpskog kulturnog društva Prosvjeta, Nikola Vukadinović. Ova manifestacija, koja se najčešće organizuje u novembru, dobila je na vidljivosti, ali ne zbog kvaliteta programskih sadržaja, već zbog nasilnih incidenata koji su se dogodili u Splitu i Zagrebu. Vukadinović ukazuje na to da nikada ranije nije bila meta ovakvih napada, koji su ove godine bili posebno orkestrirani.

Prema rečima Vukadinovića, atmosfera u društvu je uvek bila napeta, ali se čini da je ova godina donela poseban nivo antagonizma prema srpskoj kulturi. Grupa maskiranih muškaraca onemogućila je održavanje određenih manifestacija, što je dodatno potvrdilo zabrinutost srpske zajednice. Ove manifestacije se poklapaju sa obeležavanjem Dana vukovarske žrtve, što dodatno komplikuje situaciju.

Vukadinović naglašava da Srpsko kulturno društvo Prosvjeta nije primilo direktne informacije od relevantnih institucija o mogućim odlaganjima ili zabrani programa. Sve optužbe i prozivke dolazile su isključivo putem medija, a ne iz zvaničnih kanala, što stvara osećaj nesigurnosti unutar srpske zajednice.

Devet dana nakon prvih incidenata, programi su nastavili sa radom, ali Vukadinović ističe da se situacija rapidno pogoršava. „Nismo sigurni do koje mere kulturna autonomija srpske manjine u Hrvatskoj još uvek važi i da li će biti poštovana“, rekao je Vukadinović, dodajući da se čini da su neka prava suspendovana na određenim lokacijama, naročito u Vukovaru tokom novembra.

On takođe naglašava da su se trudili da usklade svoje aktivnosti sa potrebama srpske zajednice, ali da u trenutnim uslovima nije moguće delovati. „Svaka zabrana može se dogoditi u bilo kojem trenutku“, dodaje on. Prema njegovom mišljenju, trenutna situacija je rezultat političkih interesa određenih aktera koji žele da profitiraju od stvaranja ovakve atmosfere.

Vukadinović tvrdi da se ovakvi problemi ne mogu svoditi samo na međustranačke sukobe, već su dublji i kompleksniji. „Srbi u Hrvatskoj su često predmet sukoba, a ne akteri. Naša zajednica je premala da bi bila ključni igrač u ovim događajima“, naglašava on, izražavajući zabrinutost zbog nedostatka odgovornosti među političkim i društvenim akterima.

Na pitanje o predstojećem koncertu Marka Perkovića Tompsona u Zagrebu, Vukadinović smatra da bi takve aktivnosti mogle dodatno pogoršati trenutnu situaciju. „Ovo nije samo naš problem. Ako se ovako nastavi, pitanje Srba u Hrvatskoj će se brzo izduvati“, upozorava. On poziva na preduzimanje inicijativa koje bi mogle sprečiti dalju eskalaciju situacije.

Vukadinović zaključuje da se nada da će se odgovorni akteri angažovati kako bi se situacija promenila, jer bi u suprotnom posledice mogle biti nesagledive. Njegove reči odražavaju osećaj straha i nesigurnosti srpske zajednice u Hrvatskoj, koja se suočava s izazovima očuvanja svoje kulturne autonomije i identiteta u sve više polarizovanom društvu.