Norveška neće učestvovati u „Odboru za mir“ američkog predsednika Donalda Trampa na način na koji je ta inicijativa trenutno predstavljena, izjavio je danas zamenik norveškog ministra spoljnih poslova Andreas Mocfeldt Kravik, preneo je Rojters. Ova izjava dolazi nakon što je Tramp poslao pismo liderima više desetina zemalja, pozivajući ih da se pridruže Odboru, čijim bi članicama mandat bio ograničen na tri godine, osim ako ne uplate po milijardu dolara za finansiranje aktivnosti, čime bi stekle stalno članstvo.

Tramp je u svom pismu naglasio da bi Odbor za mir, kojem bi on doživotno predsedavao, okupljao zemlje koje su posvećene miru, bezbednosti i prosperitetu. Bela kuća je objavila da je ovim pozivom data prilika zemljama da postanu stalne članice ukoliko dokažu duboku posvećenost ovim vrednostima. Međutim, norveško ministarstvo spoljnih poslova nije konkretizovalo razloge za odbijanje učešća, ali je jasno da se radi o nesigurnosti i nedostatku poverenja u ovu inicijativu.

Neki drugi lideri su na Trampov poziv odgovorili neodređeno. Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je da je njena zemlja „spremna da učini svoj deo“, dok je kanadski premijer Mark Karni rekao da je Otava pristala „u načelu“, ali da su potrebni dodatni detalji pre nego što se donese konačna odluka. Ove nejasne reakcije sugerišu da mnoge zemlje žele da sačekaju više informacija pre nego što se obavežu da učestvuju.

Uključivanje takozvane „povelje“ u pismo-poziv izazvalo je zabrinutost kod nekih evropskih vlada, koje strahuju da bi ova nova inicijativa mogla da potkopa rad Ujedinjenih nacija. Tramp je ranije optuživao UN da ne podržavaju njegove napore da okonča sukobe širom sveta, što dodatno komplikuje situaciju i izaziva sumnju u legitimnost Odbora za mir.

Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) su se prvi javno oglasili kao podržavaoci Trampove inicijative, prihvativši poziv da se pridruže Odboru za mir za Gazu. Ministarstvo spoljnih poslova UAE je saopštilo da su spremni da „aktivno doprinesu misiji Odbora za mir, podržavajući veću saradnju, stabilnost i prosperitet za sve“. Ova odluka ukazuje na to da se Abu Dabi formalno uskladio sa novim naporima Vašingtona u oblasti rešavanja sukoba.

Očekuje se da će se u narednom periodu pojaviti još reakcija drugih zemalja, kao i dodatni detalji o tome kako će Odbor za mir funkcionisati. Potrebno je više informacija o strukturi, ciljevima i načinu delovanja ovog odbora kako bi se razumelo kako će on uticati na međunarodne odnose i postojeće mehanizme za rešavanje sukoba.

Analitičari ukazuju na to da je Trampova inicijativa još jedan pokušaj da se američki uticaj poveća na globalnoj sceni, ali i da se dovode u pitanje dugogodišnji modeli međunarodne saradnje. Odbor za mir bi mogao da stvori nove tenzije između zemalja koje se odluče za saradnju sa Trampom i onih koje ostaju privržene tradicionalnim institucijama kao što su UN.

Ova situacija takođe osvetljava širu sliku o trenutnim međunarodnim odnosima, gde se zemlje sve više dele na one koje podržavaju američku administraciju i one koje se protive njenim politikama. S obzirom na to da je Trampova administracija već nekoliko puta pokazala sklonost jednostranim odlukama, može se očekivati da će reakcije drugih zemalja na ovu inicijativu biti vrlo pažljive i promišljene.

Na kraju, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i da li će se Odbor za mir zaista uspostaviti kao funkcionalno telo ili će ostati samo u okviru retorike američke spoljne politike. U svakom slučaju, međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj događaja, s obzirom na potencijalni uticaj koji ovaj odbor može imati na globalnu stabilnost i bezbednost.