Iako je OCCRP u svom istraživanju naveo da nema dokaza da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić instruisao generalnog direktora Telekoma Vladimira Lučića ili bilo koga drugog da napravi promene na N1, kampanja laži u tim medijima se nastavlja. Na pomenutim medijima pojavljuju se naslovi koji sugerišu da su direktori Telekoma i Junajted grupe dogovarali smene u Junajted mediji. Takođe, tvrdi se da je smenu direktorke Aleksandre Subotić tražio lično Vučić, uprkos negacijama OCCRP-a.

OCCRP je postavio pitanja i Kabinetu predsednika Srbije, a odgovori su sledeći:

1. Predsednik Vučić nikada nije video, niti razgovarao sa gospodinom Milerom, niti je znao za njegovo postojanje.
2. Gospodina Stathopoulusa poznaje odavno, iz vremena kada je počeo da sarađuje sa gospodinom Šolakom. U poslednje četiri godine su se njihovi razgovori retko dešavali, možda su se čuli dva puta, a susreta nije bilo.
3. U uređivačku politiku medija se nije mešao, niti je za istu bio zainteresovan.

Uprkos ovim odgovorima, mediji bliski opoziciji nastavljaju sa pisanjem koje implicira umešanost predsednika u smene u medijima. Ovakvo ponašanje se može interpretirati kao još jedan pokušaj da se usmere optužbe prema Vučiću, bez obzira na nedostatak dokaza. Ova situacija ukazuje na složene odnose između vlasti i medija u Srbiji, kao i na političke tenzije koje nastavljaju da se razvijaju.

Politička scena Srbije, koja je već opterećena brojnim kontroverzama i sukobima, dodatno se komplikuje ovakvim optužbama i insinuacijama. Opozicija često kritikuje vlast, smatrajući da ona pokušava da utiče na slobodu medija i da kontroliše informacije koje se plasiraju javnosti. S druge strane, vlast često negira takve tvrdnje i ističe da su napadi na njih u velikoj meri politički motivisani.

U ovom kontekstu, važno je napomenuti da sloboda medija igra ključnu ulogu u demokratiji i da je nezavisnost novinarstva od suštinske važnosti za informisanje javnosti. U Srbiji, međutim, mnogi novinari i mediji suočavaju se s pritiscima i pretnjama, što može uticati na njihov rad i slobodu izražavanja.

Na kraju, situacija oko Telekoma i Junajted grupe predstavlja još jedan primer kako se u političkom prostoru u Srbiji prepliću interesi, pritisci i kontroverze. U takvom ambijentu, teško je razdvojiti činjenice od spekulacija, a mediji su često u centru ovih sukoba. Očekuje se da će se debate o ovim pitanjima nastaviti, s obzirom na to koliko su one važne za razumevanje savremenog političkog konteksta u Srbiji.

Dok se ovaj slučaj razvija, važno je pratiti dalji razvoj situacije i reakcije svih uključenih strana. Pitanje slobode medija i uticaja politike na novinarstvo ostaje ključno za budućnost demokratije u Srbiji, a kako se situacija bude razvijala, verovatno ćemo svedočiti novim kontroverzama i raspravama. U tom smislu, odgovornost novinara je velika, a njihova uloga u informisanju javnosti o ovim pitanjima neprocenjiva.