Predsednik Venecuele, Nikolas Maduro, napustio je pritvorsku jedinicu na Menhetnu i prebačen je u sud, gde će mu danas biti pročitana optužnica. Očekuje se da će se Maduro izjasniti pred sudom u narednim satima, što je korak koji je izazvao veliku pažnju međunarodne javnosti.

Ova operacija je rezultat višemesečnog planiranja i obuka. Elitne američke jedinice su čak izgradile repliku Madurove sigurne kuće u Karakasu kako bi uvežbale rute ulaska i reagovanja na moguće situacije. Donald Tramp je otkrio da su planirali ovu akciju nekoliko dana unapred, ali se prilika pojavila iznenada, što je navelo tim da krene u akciju.

Napad je započeo neposredno pre ponoći po lokalnom vremenu u Karakasu, što je omogućilo američkoj vojsci da deluje pod okriljem mraka. Operacija je trajala više od dva sata i uključivala je vazdušne, kopnene i pomorske napade. Prema izjavama zvaničnika, više od 150 aviona, uključujući bombardere i borbene letelice, bilo je uključeno u ovu misiju, dok su ratni brodovi bili raspoređeni širom regiona.

U Karakasu su se čule snažne eksplozije, koje su probudile građane. Svedoci su izveštavali o helikopterima koji su leteli nisko iznad grada i o velikim oblakima dima koji su se uzdizali u vazduh. Stanovnici su opisivali scene haosa i straha, dok su detonacije osvetljavale noć.

U ovoj akciji su gađane važne vojne lokacije, uključujući vazduhoplovnu bazu Generalisimo Fransisko de Miranda, aerodrom La Karlota i luku La Gvaira, koja je glavni izlaz Karakasa ka Karipskom moru. Američki zvaničnici su potvrdili da su napadi bili usmereni na vojne ciljeve i sisteme protivvazdušne odbrane.

Tramp je takođe nagovestio da su SAD pre početka operacije isključile struju u Karakasu, što je dodatno otežalo Madurov otpor. Ova akcija je odmah izazvala osude u regionu, a brazilski predsednik Lula da Silva je upozorio da bi nasilno hapšenje venecuelanskog lidera moglo postati „izuzetno opasan presedan za međunarodnu zajednicu“.

Dok se operacija odvijala, američke snage su se prodirale u grad, uključujući pripadnike elitne Delta snage, koji su bili naoružani i spremni za svaku situaciju. Tramp je opisao Madurovu sigurnu kuću kao vojnu „tvrđavu“, gde su se američki vojnici brzo kretali, precizno i disciplinovano. Tokom akcije, Maduro i njegova supruga su uhvaćeni, a Tramp je istakao da je predsednik Venecuele pokušavao da pobegne u sigurnu sobu, ali nije uspeo.

Nakon završetka operacije, helikopteri su napustili Venecuelu sa Madurovim i njegovom suprugom, a duo je prebačen u pritvor američkog Ministarstva pravde. Očekuje se da će im biti podignute optužnice povezane sa trgovinom drogom i oružjem.

Ova situacija je izazvala široku pažnju i raspravu u američkom Kongresu, gde su neki zakonodavci izrazili zabrinutost zbog vojne akcije bez odobrenja Kongresa. Vodeći demokrata, Čak Šumer, je istakao da je Maduro nelegitiman lider, ali da pokretanje vojne akcije bez odobrenja Kongresa može biti nepromišljeno.

U svakom slučaju, ova operacija predstavlja značajan trenutak u međunarodnim odnosima i može imati dalekosežne posledice po regionalnu stabilnost. Dok se svet suočava sa novim izazovima, pitanja o legitimnosti vojne intervencije i njenim posledicama ostaju u centru pažnje.