LJUBLJANA – Novi zakon koji je usvojen u slovenačkom parlamentu izazvao je brojne kontroverze, a kritičari ga optužuju da tretira romsku manjinu kao „bezbednosnu pretnju“. Ovaj zakon, poznat kao Šutarov zakon, omogućava policiji da sprovodi racije i nadzire romska naselja u tzv. označenim područjima bezbednosnog rizika.

Prema izveštajima slovenačkih medija, zakon je dobio podršku u ponedeljak, a osnova za njegovo usvajanje bio je incident u kojem je ubijen Aleš Šutar, koji je, prema izveštajima, došao u sukob sa 21-godišnjim Romom. U noći kada je ubijen, Šutar je primio poziv u pomoć od svog sina, što je dodatno pojačalo pritisak na vladu da reaguje.

Ovaj zakon, koji se često naziva i Šutarov zakon, omogućava policiji da deluje bez prethodnog sudskog naloga u „visokorizičnim područjima“. To znači da policija može vršiti racije i nadzor nad prebivalištem Roma bez potrebe da dokaže postojanje konkretne pretnje ili incidenta. Aktivisti i pravni stručnjaci upozoravaju da ovakva praksa može dovesti do kršenja ljudskih prava i dodatne stigmatizacije romske zajednice.

Slovenačka vlada se našla pod kritikama zbog ovog zakona, koji je mnogima izgledao kao korak unazad u pogledu ljudskih prava i prava manjina. Organizacije za ljudska prava su izrazile zabrinutost da bi ovakvo zakonodavstvo moglo stvoriti atmosferu straha i nesigurnosti među Romima, i dodatno pogoršati već postojeće tenzije između Roma i većinske populacije.

Uprkos kritikama, vlada je branila zakon, tvrdeći da je on neophodan za očuvanje javne bezbednosti i borbu protiv kriminala koji se povezuje sa romskim naseljima. Premijer Slovenije, Robert Golob, izjavio je da je cilj zakona da se zaštite građani i da se poveća bezbednost, posebno u područjima gde su zabeleženi veći nivoi kriminala.

Međutim, mnogi posmatrači smatraju da ovakav pristup može samo dodatno marginalizovati romsku zajednicu i pogoršati njihovu situaciju. Prava Roma u Sloveniji su već dugo vremena predmet rasprave, a ovaj zakon može dodatno otežati integraciju i poboljšanje životnih uslova romske populacije.

U međuvremenu, romske organizacije širom Slovenije su pozvale na proteste protiv ovog zakona, ističući da on ne samo da krši ljudska prava, već i podriva napore za izgradnju poverenja između Roma i većinskog društva. „Ovaj zakon je diskriminatoran i neprihvatljiv. Umesto da se bavi pravim problemima, on samo doprinosi daljem razdvajanju i stigmatizaciji romske zajednice“, izjavila je jedna od aktivistkinja.

Osim toga, međunarodne organizacije za ljudska prava, poput Amnestija Internacional, osudile su ovaj zakon i upozorile na moguće posledice koje bi on mogao imati na romsku zajednicu. Aktivisti tvrde da je potrebno pronaći konstruktivna rešenja koja će se fokusirati na poboljšanje uslova života Roma, umesto na njihovo kriminalizovanje.

U ovoj situaciji, važno je obezbediti dijalog između vlade, romskih organizacija i širom društva kako bi se pronašli rešenja koja će doprineti boljem razumevanju i koegzistenciji među različitim etničkim grupama. Umesto da se fokusira na represivne mere, slovenačka vlada bi trebala da radi na razvoju politika koje će podsticati inkluziju i jednakost, a ne dalju marginalizaciju romske zajednice.

Očekuje se da će se debata o ovom zakonu nastaviti, a reakcije javnosti i organizacija za ljudska prava neće izostati. Slovenačka vlada suočiće se sa izazovima u pokušaju da balansira između bezbednosti i ljudskih prava, a očigledno je da je pitanje romske manjine jedno od najsloženijih i najkontroverznijih u zemlji.