Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, izjavio je danas da je njegova administracija bila spremna da pomogne Crnoj Gori u gašenju nedavnih požara, ali da je odustala zbog uslova koje je postavila Vlada Crne Gore. Prema njegovim rečima, Republika Srpska je imala pripremljene helikoptere i opremu koja bi efikasno pomogla u gašenju, ali je saradnja onemogućena političkim komplikacijama i zahtevima iz Podgorice.

Dodik je objasnio da su iz Republike Srpske ponudili Crnoj Gori slanje četiri do pet helikoptera, svaki sa kapacitetom od 500 do 600 litara vode. Međutim, odgovor iz Podgorice bio je da je moguće slanje helikoptera, ali samo preko Ministarstva inostranih poslova u Sarajevu. „Rekao sam, onda neće ići nijedan“, istakao je Dodik, naglašavajući da su političke prepreke učinile ponudu neizvodljivom.

On je dodao da je, nakon što je Vlada Crne Gore odbila helikoptere Policije Republike Srpske, ipak prihvatila jedan helikopter kojim upravljaju muslimani iz Sarajeva, ali da je kapacitet tog helikoptera svega 200 litara po naletu. „Taj helikopter je imao ukupno šest naleta po 200 litara. To je ništa. Kada srpski helikopter Kamov prospe pet tona vode na mesto požara i ugasi ga odmah, oni kažu da to ne valja“, kritikovao je Dodik procenu i kriterijume Vlade iz Podgorice.

Milan Knežević, poslanik iz Crne Gore, osvrnuo se na angažovanje srpskog helikoptera za gašenje požara. On je istakao da bi deo političkih partija radije video da je cela Crna Gora izgorela nego da je srpski helikopter gasio vatru. „Više je taj helikopter ugasio požara i imao radnih sati nego svi helikopteri zajedno. Za njega je bilo posebno komplikovano jer je uzimao reke iz Morače, za razliku od drugih koji su uzimali sa Skadarskog jezera gde je lakši pristup“, rekao je Knežević.

On je dodao da je postojala ideja da se angažuju NATO helikopteri umesto da se čeka „Vučićeva milostinja“. „Nisu spomenuli da su svima uputili zahtev u isto vreme, a jedino je Srbija odmah reagovala. Ja sam svima zahvalan, ali NATO pakt nije reagovao. Mi do sad nismo videli pomoć NATO ni u turizmu, ni u investicijama, ni kad su ovakve elementarne nepogode. Pomaže nam najviše Srbija“, naglasio je Knežević.

Ova situacija otvara pitanja o političkim odnosima između Republike Srpske i Crne Gore, kao i o efikasnosti saradnje u kriznim situacijama. Dok se region suočava sa ozbiljnim izazovima poput požara, političke tenzije između entiteta i država mogu ometati hitne intervencije koje bi mogle spasiti živote i imovinu.

Dodik je u više navrata isticao potrebu za regionalnom saradnjom, ali je takođe naglašavao da političke prepreke često onemogućavaju efikasne akcije. Ova situacija može biti odraz šireg trenda u regionu, gde političke razlike često prevazilaze zajedničke interese građana.

U svetlu nedavnih događaja, važno je da vlasti u regionu rade na izgradnji međusobnog poverenja i saradnje. U suprotnom, građani će i dalje trpeti posledice političkih odluka koje se donose daleko od njihovih stvarnih potreba i interesa. Samo kroz otvoren dijalog i saradnju može se postići efikasnija reakcija na prirodne katastrofe i drugi hitni problemi.

Za kraj, situacija sa požarima u Crnoj Gori naglašava potrebu za brzom i efikasnom međunarodnom pomoći, kao i za političkom voljom da se prevaziđu prepreke koje mogu onemogućiti takvu pomoć. U vremenu kada su prirodne katastrofe sve učestalije, od suštinskog je značaja da se prevaziđu političke razlike i usredsrede na zajedničke ciljeve.