Tetka Vukana i Jovana Vuletića, koji su postali žrtve strašnog masakra na Cetinju, obeležila je godišnjicu njihove smrti putem društvenih mreža. Vukan Vuletić, koji je imao samo 8 godina, i njegov stariji brat Jovan, koji je imao 13, izgubili su život u ovom tragičnom događaju koji se odigrao 1. januara 2025. godine. U tom krvavom pohodu, Aco Martinović, tada 45-godišnjak, ubio je ukupno 13 osoba, uključujući i braću Vuletić.

Godinu dana nakon ovog stravičnog incidenta, bol i tuga u porodicama žrtava ostaju neizmerni. Tetka dečaka se oglasila rečima koje su odražavale duboku bol koju oseća. U opisu video snimka, koji je sastavljen od slika ubijenih dečaka, napisala je: „Oh krvniče proklet bio, što si dom zatvorio. Kuku tetki zanavek.“ Ova emotivna poruka svedoči o dubokom gubitku i težini koju porodice žrtava i dalje nose.

Aco Martinović je, nakon što je izvršio masakr, pobegao, ali je policija uspela da ga pronađe. Kada su ga našli u blizini njegove kuće, izvršio je samoubistvo, čime je izbegao pravdu. Tokom pretresa objekata koje je koristio, policija je otkrila veliku količinu municije i eksplozivnih naprava, što ukazuje na ozbiljnost i premeditaciju ovog zločina.

U ovom masakru, pored braće Vuletić, život su izgubili i drugi članovi porodice, uključujući Mirka Vuletića, strica dečaka, kao i rodbinu Aca Martinovića. Među žrtvama su bili i Radomir Marković (70), Jošo Otašević (55), Branislav Mudreša (60), Dragana Drašković (53) i Zorica Vuletić, sestra ubice. Ova tragedija je ostavila dubok trag u zajednici, a sećanje na žrtve i dalje proganja njihove bližnje.

Ono što je posebno bolno jeste saznanje da su mnogi od ovih ljudi bili nevini i da su izgubili život u trenutku kada su najmanje očekivali. Masakr na Cetinju ostavlja neizbrisiv pečat u svesti svih koji su čuli za ovu tragediju. Porodice žrtava i dalje traže pravdu i nadaju se da će vlasti preduzeti sve potrebne mere da se ovakvi događaji više ne ponove.

Kao društvo, moramo se suočiti sa ovim strašnim stvarima i raditi na prevenciji nasilja, kako bismo obezbedili sigurniju budućnost za sve nas. Godišnjica ovakvih tragedija treba da bude podstrek za promišljanje o tome kako možemo da stvorimo zajednicu u kojoj će svako imati pravo na život i sigurnost. U vreme kada slične tragedije i dalje potresaju svet, važno je da se setimo onih koji su izgubili život i da se borimo protiv nasilja u svim njegovim oblicima.