Obavezni vojni rok, koji je ukinut 1. januara 2011. godine, vraća se u Srbiju. Ova odluka podrazumeva da će vojni rok trajati 75 dana, a budžet za te potrebe je već planiran. Pre nego što se pošalju pozivi za regrutaciju, pred poslanicima će biti predložen zakon koji će formalizovati uvođenje obaveznog vojnog roka. O tome koliko će Vojska Srbije biti spremna za prijem nove generacije vojnika, kakva su ulaganja u sistem odbrane i kakve su reakcije javnosti na ovu odluku, razgovarali smo s profesorom doktorom Ilijom Kajtezom, sociologom i stručnjakom za bezbednost.

Vraćanje obaveznog vojnog roka dolazi u vreme globalne i regionalne nesigurnosti. Kajtez ističe da je razumljivo da bi svaka druga odluka u ovom trenutku bila opasna. „Oni koji vode državu ne mogu ostati slepi na geopolitička dešavanja koja ukazuju na povećanu militarizaciju i sukobe u svetu“, naglašava Kajtez. Prema njegovim rečima, nepojačavanje kapaciteta sopstvene odbrane u ovakvom uzburkanom svetu bilo bi neodgovorno.

Govoreći o regionalnoj situaciji, Kajtez smatra da je uvođenje vojnog roka u Srbiju logična odluka. „U kontekstu formiranja trojnog pakta Zagreba, Prištine i Tirane, koji je usmeren protiv Srbije, neosnovano je ignorisati te činjenice“, dodaje on. Ističe da profesionalna vojska nije dovoljna i da je potrebno obnoviti i rezervni sastav vojske.

Prema Kajtezovim rečima, regrutacija će biti od vitalnog značaja. „Naša zemlja nije velika, a rezervni sastav vojske rapidno nestaje. Treba nam oko 30.000 mladih godišnje, koji će preći u rezervni sastav nakon služenja vojnog roka. To će omogućiti rasterećenje profesionalnih oficira“, objašnjava Kajtez.

Takođe, on naglašava da regrutovani mladići neće imati samo klasičnu obuku, već će moći da iskoriste svoj potencijal u različitim oblastima. „Mnoge kasarne su prazne, a povratak vojnika i garnizona može doneti demografsku obnovu i ekonomski zamah lokalnim sredinama“, dodaje Kajtez.

Govoreći o trajanju vojnog roka, Kajtez smatra da 75 dana nije dovoljno, ali da je prioritet pokretanje sistema. „Važno je da se vojni rok ponovo uspostavi. Tokom 75 dana vojnici će steći osnovna vojna znanja, a kasnije će se moći dodatno obučavati kroz vežbe rezervnog sastava“, ističe on.

Kajtez je uveren da će kasarne biti spremne za prijem regruta na vreme, kao što je to najavio predsednik Srbije. „Biće mnogo koristi od vraćanja vojnog roka. Ova odluka će poslati snažnu poruku potencijalnim napadačima. Brojna i dobro obučena vojska smanjuje mogućnost napada“, zaključuje Kajtez.

U zaključku, vraćanje obaveznog vojnog roka u Srbiju se može smatrati odgovorom na trenutne geopolitičke izazove i potrebu za jačanjem nacionalne bezbednosti. Ova odluka bi mogla doneti ne samo vojnu, već i ekonomsku korist, oživljavajući lokalne zajednice i pružajući mladima priliku da doprinesu društvu kroz vojni poziv.