Tokom četvrtog intervjua, koji se odigrao otprilike dva meseca nakon njenog poslednjeg sastanka sa agentima FBI, žena koja je bila predmet istrage nije imala prisutnog advokata, što je bilo u suprotnosti sa prethodnim sastancima. Ova situacija je izazvala dodatnu zabrinutost s obzirom na ozbiljnost optužbi koje su protiv nje bile iznete. Tokom razgovora sa agentima, izrazila je svoje neprijatnosti u vezi sa snimanjem, postavljajući pitanje: „Koja je svrha?“ Ova izjava je ukazivala na to da se žena oseća nesigurno i uplašeno tokom ispitivanja, s obzirom na to da su optužbe možda već prošle zastaru.

Agentima je bilo jasno da je ova žena u teškoj poziciji, jer su optužbe bile teške i mogle su imati ozbiljne posledice po njen život. Osim toga, atmosfera pritiska i stresa tokom ispitivanja dodatno je otežavala situaciju, a njen izraz lica i gestovi govorili su više od reči. Tokom razgovora, agenti su primetili da je pokušavala da se brani i da izbegne odgovore na pitanja koja su je stavljala u neugodnu poziciju.

Žena je, kako su izvestili agenti, pokazivala znake nervoze i nesigurnosti, a njeni odgovori su bili često nejasni i nedosledni. U trenutku kada su je pitali o određenim incidentima iz prošlosti, njen stav se promenio, a ona je počela da se povlači, što je dodatno ukazivalo na njenu nelagodu. U takvim situacijama, agenti su obično svesni da je psihološki pritisak koji je na osobi može uticati na njene odgovore i ponašanje.

Na osnovu dosadašnjih informacija, agenti su smatrali da je ova žena ključna figura u istrazi, ali su se suočavali sa brojnim izazovima u pokušaju da dobiju tačne i potpunne informacije. U situacijama kada su ljudi pod stresom ili uplašeni, često je teško doći do istine, a agenti su bili svesni da je potrebno pristupiti sa pažnjom i taktom kako bi se izbegla dalja traumatizacija.

Pored toga, postavljalo se pitanje etike prisustva advokata tokom ispitivanja. U mnogim slučajevima, prisustvo advokata može pomoći osobi da se oseća sigurnije i da ima nekoga ko će je zaštititi tokom procesa ispitivanja. U ovom konkretnom slučaju, nedostatak pravne zaštite mogao je dodatno da oteža situaciju za ženu, što je moglo uticati na njene odgovore i stav tokom ispitivanja.

S obzirom na sve ove okolnosti, agenti su odlučili da budu oprezni i da ne forsiraju pitanja koja bi mogla dodatno da pritisnu ženu. Umesto toga, pokušali su da stvore opušteniju atmosferu, nadajući se da će to pomoći da se otvore i podele više informacija o incidentima koji su bili predmet istrage.

Tokom razgovora, agenti su takođe iskoristili priliku da ponovo objasne svrhu istrage i da naglase da je njihov cilj da razjasne situaciju, a ne da dodatno opterete ženu. Iako je bila očigledno pod stresom, činilo se da je ovaj pristup pomogao da se postigne neki napredak u razgovoru.

Na kraju, razgovor je završen bez značajnijih otkrića, ali su agenti ostali optimistični da će nastaviti sa radom na slučaju. Istovremeno, postavljala su se pitanja o tome kako će se dalje odvijati istraga i da li će žena biti spremna da ponovo razgovara s njima u budućnosti, s obzirom na to da je situacija postala sve komplikovanija. U svakom slučaju, agenti su bili svesni da su u pitanju ozbiljne optužbe koje zahtevaju pažljiv i promišljen pristup, kako bi se došlo do istine i pravde.