Armin Muša Osmanagić, vođa barskog kriminalnog klana, ubijen je pre tačno 11 godina, 16. septembra 2014. godine, ispred svog kafića „Savoja“ u centru Bara. U trenutku kada je sedeo sa prijateljima, snajperista ga je pogodio u srce, a tom prilikom je ranjen i konobar Zoran Macavara. Pucnjava je izazvala paniku na ulicama grada, a sukob je nastavljen ispred kafića „La eskvina“, gde je nepoznati napadač otvorio vatru na mladiće iz suprotstavljenog klana.

Policija je ubrzo nakon ubistva pronašla zapaljen automobil Reno Megan sa ljubljanskim tablicama u naselju Donje polje. U tom vozilu pronađena je puška koja je korišćena u napadu na Osmanagića. Očevici su opisivali dramatične trenutke kada je Osmanagić, pogođen s leđa, pao nedaleko od svog dvogodišnjeg sina, a njegov obezbeđivač je pokušao da ga transportuje do bolnice, no on je preminuo na putu.

U trenutku kada je policija obezbeđivala mesto zločina ispred „Savoje“, u centru Bara došlo je do novog incidenta kada su ispaljeni hitci ispred „La eskvine“, kafića povezanog sa pokojnim Lukom Đurovićem, vođom jednog od barskih kriminalnih klanova. Očevici su tvrdili da su u tom incidentu ispaljeni najmanje deset hitaca, a sreća je bila što niko od gostiju nije povređen.

Osmanagić je bio na radaru policije i medija još od 2004. godine, kada je bio označen kao učesnik u ubistvu urednika „Dana“, Duška Jovanovića. Tokom svog bekstva, njegov posao su obavljali saradnici, a sumnjalo se na povezanost sa raznim kriminalnim grupama, uključujući „kavčane“ i „škaljarce“. Njegovo ubistvo izazvalo je talas nasilja u Baru, a policija je bila primorana da pojača prisustvo u gradu kako bi prevazišla situaciju.

Posle Osmanagićevog ubistva, njegov klan je doživeo ozbiljan udarac. Njegov najbliži saradnik, Andrija Mrdak, bio je svestran u opasnosti i preminuo je u decembru iste godine u napadu ispred ZIKS-a u Spužu. Verovalo se da je Mrdak žrtva osvete zbog ranijeg ubistva člana suparničkog klana.

Ministar unutrašnjih poslova Crne Gore Raško Konjević i direktor policije Slavko Stojanović posetili su Bar kako bi se suočili sa situacijom i pružili podršku policiji koja je privela na desetine osoba povezanih sa Osmanagićem i Đurovićem. I pored intenzivne potrage, ubice su ostale na slobodi, a slučaj je i dalje otvoren.

Ulice Bara su tada postale poprište krvavih sukoba između suprotstavljenih klanova, što je ukazivalo na ozbiljnost kriminalne situacije u tom gradu. Ova tragedija ostavila je dubok trag ne samo na lokalnu zajednicu već i na čitavu Crnu Goru, postavljajući pitanja o bezbednosti i kontroli kriminalnih aktivnosti u regionu.