Uprkos entuzijazmu koji je izazvao na venecijanskom festivalu, gde je Dvejn Džonson predstavio svoj najnoviji film „The Smashing Machine“, reakcije publike su bile daleko od očekivanih. Film je doživeo petnaestominutne ovacije, a kritičari su ga hvalili kao Džonsonovu „ulogu života“. Međutim, čini se da je široka publika ostala ravnodušna prema ovom ostvarenju.

U ovom sportskom dramskom filmu, Džonson igra Marka Kera, MMA borca koji se suočava s izazovima slave, povredama i ličnim demonima. Uz podršku svoje saputnice Done Stejpls, koju tumači Emili Blant, film prikazuje Kerov meteorski uspon, uključujući osvajanje dve uzastopne UFC titule, kao i njegovu borbu sa zavisnošću koja mu preti da uništi sve što je postigao.

Džonson je za ovu ulogu doživeo značajnu fizičku transformaciju, što je mnoge navelo da ga vide kao potencijalnog kandidata za Oskara. Ipak, njegovo otvaranje na blagajnama je razočaralo. Film je u prvom vikendu prikazivanja zaradio samo šest miliona dolara u 3.345 bioskopa, što predstavlja najslabiji start u njegovoj karijeri, čak i slabiji od filma “Faster” iz 2010. godine. U produkciju filma, koja je režirana od strane Benija Safdija, studio A24 je uložio oko 50 miliona dolara, uz dodatne troškove promocije, uključujući nastupe na festivalima u Veneciji i Torontu.

Loš prijem kod publike postavlja ozbiljna pitanja o budućnosti filma i njegovim šansama za osvajanje nagrada. Iako su kritike bile pozitivne, slabi box office rezultati mogu uticati na njegov dalji život i potencijal za osvajanje prestižnih nagrada. U svetlu ovih vesti, mnogi se pitaju šta će se desiti s filmom koji je imao tako snažan početak na festivalu, ali se suočava s problemima u komercijalnoj distribuciji.

Ova situacija nije jedinstvena za Džonsona, već se može primetiti i kod drugih glumaca koji su se upustili u slične projekte. U svetu filma, posebno u žanru drame, šanse za komercijalni uspeh često nisu u skladu s umetničkim vrednostima. Čak i kada kritičari odaju priznanje, publika može ostati ravnodušna, što se upravo desilo s „The Smashing Machine“.

U filmskoj industriji, često se dešava da filmovi koji su na papiru privlačni i sa jakim porukama ne uspevaju da osvoje publiku. Čini se da je ključ uspeha u stvaranju veze s gledaocima i sposobnosti da se prenese emocionalna težina priče. U ovom slučaju, iako je Džonson pružio snažnu izvedbu, čini se da film nije uspeo da pronađe zajednički jezik s publikom.

Gledajući unazad, može se postaviti pitanje da li je prevelika očekivanja stvorila pritisak na film i njegov tim. Uloga Džonsona kao MMA borca može biti privlačna, ali bez jake priče i emocionalne dubine, čak i najbolji glumci se suočavaju s izazovima na blagajnama. Ovaj film je sada na raskrsnici, gde se mora odlučiti kako dalje, s obzirom na njegov trenutni status.

Na kraju, „The Smashing Machine“ ostavlja utisak da je u pitanju složen proces stvaranja filma i da je često teško pogoditi ono što publika želi da vidi. Čak i uz sve talente i resurse, uspeh nije zagarantovan, a ovaj film može poslužiti kao podsetnik na izazove s kojima se suočavaju čak i najuspešniji u industriji zabave.