Klima je ove godine donela teške izazove za proizvođače kukuruza u Srbiji. Ekstremne vremenske prilike, koje su uključivale sušu i visoke temperature, značajno su smanjile prinose. U mnogim delovima zemlje, prinosi su bili toliko niski da se može reći da su neka polja ostala bez i jednog zrna. Prema stručnjaku dr Goranu Bekavcu iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, u poslednjih pet godina uslovi za kukuruz su postali ekstremno loši, sa sušnim godinama 2021. i 2022. i veoma toplom, ali sa više padavina 2023. godinom.

U junu ove godine, na nekoliko lokacija u Srbiji nije pala ni kap kiše, što je bio ozbiljan problem za kukuruz. Tokom ovog meseca, kukuruzu je potrebno oko 90 litara padavina po metru kvadratnom, a mnogi proizvođači nisu imali nijednu kap. Nedostatak vlage i visoke temperature uticali su na najosetljivije faze rasta biljaka. Kao rezultat, kukuruz je ostao nizak, a mnogi hibridi su imali lošu polinaciju i oplodnju, što je dovelo do nekompletnog seta zrna na klipu.

U nekim delovima, kao što je okolica Kikinde, biljke su dostigle visinu od samo 120-130 centimetara i bile su potpuno jalove. Neki ratari su već u julu odlučili da unište svoje useve, jer su biljke bile suve i bez formiranog klipa. Očekuje se da će takvi uslovi dovesti do povećanja koncentracije mikotoksina, posebno aflatoksina, u zrnu kukuruza. Ako na kraju godine budemo imali prosečan prinos veći od tri tone po hektaru, to će se smatrati uspehom.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo već dugo radi na razvoju sorti i hibrida koji su otporniji na klimatske promene. U okviru Instituta, akreditovan je Centar za inovacije u oplemenjivanju biljaka tolerantnih na klimatske promene. Ovaj centar se fokusira na razvoj hibrida koji bolje koriste vodu i otporniji su na bolesti. Iako nijedan hibrid ne može da opstane bez vode, postoje oni koji racionalnije troše vodu i podnose ekstremne temperature.

Dr Bekavac naglašava da kratkoročna rešenja nisu dovoljna i da je neophodno precizno planirati kako bi se ublažili efekti klimatskih promena. Ističe dve ključne mere adaptacije: prilagođavanje tehnologije proizvodnje izmenjenim klimatskim uslovima i gajenje hibrida tolerantnih na klimatske promene.

Nažalost, čini se da se pouke iz prethodnih teških godina nisu u potpunosti usvojile. Mnogi proizvođači još uvek se drže starih navika i nisu spremni na inovacije. Korišćenje adekvatne tehnologije i agrotehničkih mera može poboljšati kvalitet i sačuvati svaku kap padavina u zemljištu. Takođe, izbor odgovarajućeg sortimenta može osigurati prinos i kvalitet zrna.

Jedno od važnih pitanja koje se postavlja je i navodnjavanje. Da li postoji način da se navodnjava 800.000 do 900.000 hektara pod kukuruzom? Za ozbiljno navodnjavanje potrebna je odgovarajuća infrastruktura, oprema i kvalitetna voda, što dodatno poskupljuje proizvodnju. Takođe, navodnjavanje može promeniti pedogenetske procese u zemljištu, ubrzati mineralizaciju organske materije i promeniti odnos između organskih i mineralnih komponenti zemljišta.

Zemljište je neobnovljivi resurs, i umesto da ga oplemenjujemo, često dolazi do njegovog osiromašenja. Spaljivanje žetvenih ostataka i nedostatak primene stajnjaka dovodi do ozbiljnog smanjenja organske materije i narušavanja strukture zemljišta. Ove prakse donose više štete nego koristi.

Na kraju, jasno je da će prinosi ratarskih kultura uvek zavisiti od vremenskih uslova. Zato je važno primeniti adekvatne mere kako bismo ublažili vremenske ekstreme i obezbedili stabilnost proizvodnje. Proizvođači će morati da se prilagode novim uslovima i razvijaju strategije koje će im omogućiti da prebrode izazove koje donosi klima.