EES (Entry/Exit System) je novi sistem Evropske unije koji je od 12. oktobra 2025. godine počeo sa postepenom primenom, dok je od nedavno u punoj primeni. Ovaj sistem će prvenstveno uticati na privredu, posebno na prevoznike, kao i na turiste koji putuju u zemlje EU. EES ima za cilj da evidentira ulaske i izlazke državljana zemalja koje nisu članice EU, uključujući Srbiju. Uvođenjem ovog sistema ukida se klasično pečatiranje pasoša i uvodi elektronska evidencija na nivou cijele EU.

EES će beležiti tačne trenutke kada putnici ulaze i izlaze iz EU, kao i koliko dugo borave. Uz to, prikupljaju se biometrijski podaci, uključujući otiske prstiju i fotografije lica. Sistem automatski računa koliko dana je neko proveo u EU i da li je prekoračio dozvoljeni boravak. Za građane Srbije to znači da će i dalje važiti pravilo o boravku od 90 dana u okviru bilo kojih 180 dana, ali će kontrola ovog pravila biti mnogo preciznija i stroža.

Putnici će na granici morati da prođu kroz dodatne provere, uključujući skeniranje pasoša i prikupljanje biometrijskih podataka, što može značajno produžiti vreme čekanja. Sistem će beležiti ime putnika, datum rođenja, državljanstvo, pol, podatke o putnoj ispravi, kao i biometrijske podatke. U praksi, ovo može imati značajan uticaj na turiste, s obzirom na to da će svako prekoračenje može dovesti do zabrane ulaska u EU u narednom periodu.

Turisti iz Srbije treba da budu svesni da više neće biti moguće “provlačenje” kroz pravilo 90/180 dana, jer će sistem automatski pratiti svaki dan boravka. Takođe, putnici treba da se pripreme na duža čekanja na granicama, posebno tokom letnje sezone. Iako će u početku biti gužvi, očekuje se da će sistem vremenom dovesti do smanjenja vremena čekanja i pojednostaviti granične procedure. Biometrijski pasoši mogu olakšati proces ulaska.

EES će takođe biti povezan sa sistemom ETIAS (elektronsko odobrenje putovanja), što će dodatno regulisati ulazak u EU. Očekuje se da će ove promene imati uticaj na turizam, posebno tokom letnje sezone, jer veće kontrole i gužve mogu obeshrabriti deo putnika. Sa druge strane, privreda će takođe biti pogođena, naročito sektori koji zavise od čestog prelaska granice ili dužeg boravka radnika u EU.

Prevoznici iz Srbije su među najviše pogođenima, a već su organizovali proteste kako bi skrenuli pažnju na ovaj problem. Iako su odustali od novog protesta koji je bio planiran za april, situacija ostaje neizvesna. U razgovoru sa Bojanom Stanićem iz Privredne komore Srbije naglašeno je da je potrebno naći rešenje koje će zadovoljiti prevoznike i omogućiti im da nastave poslovanje bez problema.

Stanić ističe da je važno da se prevoznici tretiraju kao specijalna kategorija, slično pilotima i železničarima, i da bi privremeno rešenje moglo biti izdavanje određenih viza kako bi se omogućilo nesmetano poslovanje. On upozorava da pregovori sa Evropskom komisijom napreduju sporo i da je potrebno naći rešenje koje će zadovoljiti sve strane.

Osim prevoznika, i radnici koji rade u EU bez dugoročnih dozvola za boravak će biti pogođeni novim pravilima. Poslodavci će morati preciznije planirati angažman radnika kako bi izbegli prekoračenja dozvoljenog boravka, što može povećati troškove poslovanja i smanjiti fleksibilnost.

Za privredu Srbije, ovaj sistem može imati dalekosežne posledice, jer 90% robnog izvoza ide preko kamiona. Ukoliko se ne pronađe rešenje, to će direktno uticati na stabilnost i rast privrede. Poslodavci i transportne kompanije se nadaju da će EU usvojiti određene mere koje će olakšati situaciju, jer je saradnja između firmi u regionu i EU već dobro uspostavljena.

U svetlu ovih promena, važno je da se preduzmu koraci kako bi se izbegli negativni uticaji na privredu i turizam, i kako bi se olakšao proces putovanja i poslovanja između Srbije i zemalja EU.