Bivša državna sekretarka u Ministarstvu ljudskih i manjinskih prava Crne Gore, Mirjana Pajković, nedavno je iznela ozbiljne optužbe o „neadekvatnoj reakciji državnih organa na nasilje“ koje je trpela tokom dužeg perioda. Ovo je njeno prvo oglašavanje nakon skandala koji je potresao Crnu Goru, a koji se tiče seksualnog nasilja i zloupotrebe položaja.

Pajković smatra da njen slučaj oslikava širu sliku društvene nepravde u Crnoj Gori, gde zakon nije jednak za sve, a gde se rodna ravnopravnost i zaštita ljudskih prava često previđaju. Ona je apelovala na žene da se oslobode tradicionalnih uverenja i da ne prećute nasilje, ističući da je i sama učinila grešku kada je prećutala pretnje koje je primila.

Tokom razgovora sa Dejanom Vukšićem, nekadašnjim direktorom Agencije nacionalne bezbednosti, Pajković je izložena verbalnom nasilju i pretnjama. On joj je, kako tvrdi, jasno zapretio da će joj život u Crnoj Gori biti ugrožen ukoliko ne postupi po njegovim zahtevima. Pajković je istakla da je to iskustvo bilo izuzetno traumatično, a da je njena greška bila što je prećutala te pretnje umesto da odmah reaguje.

Nakon što je podnela nekoliko prijava protiv Vukšića, Pajković je izrazila zabrinutost zbog zastarjelih zakona u Crnoj Gori koji ne prate savremene standarde. Prema njenim rečima, kada običan građanin izgovori pretnje poput onih koje je ona doživela, odmah bi bio priveden, dok se u njenom slučaju ništa nije dogodilo.

„Pitanje je da li je zakon zaista jednak za sve kada imamo tako jasne dokaze da nije“, naglašava Pajković. Ona je istakla da je njen slučaj samo jedan od mnogih koji pokazuju sistemsku slabost pravnog okvira u zemlji, a posebno u oblasti zaštite ljudskih prava.

Pajković je takođe podnela prijavu zbog pretnji i ucena nakon što je predsedniku države predočila svoju kandidaturu za zaštitnika ljudskih prava i sloboda. Smatra da je tužilaštvo kasnilo sa reakcijom na njene prijave, kao i mnoge druge institucije.

„Predsednik države je bio obavešten o mojoj krivičnoj prijavi, ali nije reagovao. Na sreću, znam pravne procedure i putove, pa sam mu dostavila sve dokaze i dokumentaciju o postupanju njegovog savetnika. Reakcija je usledila tek kada su se mediji zainteresovali za moj slučaj“, zaključila je Pajković.

Ova situacija otvara pitanja o efikasnosti pravnog sistema u Crnoj Gori i njegovoj sposobnosti da zaštiti najosetljivije članove društva, posebno žene koje su izložene nasilju. Pajković se nada da će njen slučaj poslužiti kao motivacija za druge žene da progovore o svojim iskustvima i da se ne plaše posledica.

Ova priča se uklapa u širi kontekst borbe za ljudska prava u Crnoj Gori, gde su mnoge žene suočene s pretnjama i nasiljem, ali često nemaju adekvatnu podršku od strane državnih institucija. Pajković poziva na promenu i unapređenje zakonskog okvira kako bi se obezbedila prava svake osobe, bez obzira na pol ili društveni položaj.

U svetlu ovih događaja, javnost i dalje prati razvoj situacije, nadajući se da će se pravda ostvariti i da će se stvoriti sigurnije okruženje za sve građane Crne Gore. Pajkovićeva poručuje da je neophodno da se svi zajedno bore za promene i da se oslobode strahova koji često sprečavaju žrtve da progovore.