Zamenik predsedavajućeg Saveta ministara Bosne i Hercegovine, Staša Košarac, danas je istakao značaj i težinu akcije hrvatske vojske i policije pod nazivom „Oluja“, koja se dogodila 4. avgusta 1995. godine. U svojoj izjavi, Košarac je naglasio da je ova operacija deo genocidnog plana usmerenog na uništenje srpskog naroda u Hrvatskoj, koji traje još od početka prošlog veka.

Košarac je ukazao na strašne posledice koje je ova akcija imala na srpsko stanovništvo, ističući da su u tom periodu ubijeni nedužni ljudi, uključujući starce, žene i decu. Prema njegovim rečima, tokom „Oluje“ spaljena su vekovna srpska ognjišta, uništene su srpske pravoslavne crkve, a srpski grobovi su oskrnavljeni. Ova brutalnost, kako je naveo, predstavlja jedan od najcrnjih trenutaka u savremenoj evropskoj istoriji.

U svojoj izjavi na društvenim mrežama, Košarac je naglasio da je tokom operacije „Oluja“ ubijeno i nestalo 1.903 osoba, dok je više od 220.000 ljudi proterano iz svojih domova. Takođe, istakao je da je uništeno više od 40.000 objekata, što dodatno oslikava razmere tragedije koja je pogodila srpski narod u Hrvatskoj.

Ove reči dolaze u trenutku kada se mnoge zemlje i organizacije suočavaju s pitanjem pomirenja i suočavanja sa prošlošću. Košarac, kao političar koji se bavi ovim pitanjima, smatra da je važno ne zaboraviti žrtve i pružiti im pravdu. On veruje da je potrebno osvetliti istinu o događajima iz devedesetih godina, kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih tragedija u budućnosti.

Akcija „Oluja“ se često smatra prekretnicom u ratu u Bosni i Hercegovini, a njen značaj se može sagledati iz različitih perspektiva. Dok neki smatraju da je to bio neophodan korak za uspostavljanje kontrole nad teritorijom, drugi ga vide kao etničko čišćenje koje je dovelo do nesagledivih tragedija i gubitaka ljudskih života.

U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se pitanje ratnih zločina i odgovornosti još uvek raspravlja, kako na domaćem, tako i na međunarodnom nivou. Mnoge nevladine organizacije i aktivisti traže pravdu za žrtve, dok se istovremeno suočavaju s otporom onih koji negiraju ili minimiziraju zločine počinjene tokom rata.

Košaracova izjava dolazi u trenutku kada se u regionu ponovo pokreću pitanja o pomirenju i zajedničkoj budućnosti. On je naglasio da je važno imati otvoren dijalog i raditi na izgradnji poverenja među različitim etničkim grupama, ali je istovremeno podvukao da se ne sme zaboraviti prošlost i da je pravda za žrtve obavezna.

U svetlu ovih događaja, može se primetiti da se u Bosni i Hercegovini i šire, nastavlja proces suočavanja s prošlošću. Iako su se neki aspekti pomirenja pomakli napred, još uvek postoji mnogo izazova koji otežavaju ovaj proces. Košaracova izjava može se posmatrati kao poziv na akciju, kako bi se osiguralo da se tragedije iz prošlosti nikada ne ponove.

U zaključku, Košaracova izjava o akciji „Oluja“ naglašava potrebu za pravdom, sećanjem i suočavanjem s prošlošću. Dok se region suočava s izazovima pomirenja, važno je da se glasovi žrtava čuju i da se njihova bol ne zaboravi. Samo kroz otvoren dijalog i priznavanje istine možemo raditi na izgradnji budućnosti bez mržnje i nasilja.