Više od milion penzionera u Srbiji suočava se sa ozbiljnim problemima u vezi sa egzistencijom. Prema statističkim podacima, skoro trećina njih živi na ivici siromaštva. U trenutku kada predsednik Aleksandar Vučić najavljuje pomoć najsiromašnijima i planira povećanje prosečne penzije na 750 evra do 2030. godine, predstavnici penzionerskih organizacija upozoravaju da su potrebne hitne mere, a ne samo dugoročne strategije.

U poslednje vreme, penzioneri su postali tema javnog interesa, jer je predsednik Vučić u više navrata istakao potrebu za njihovom pomoći. Prema zvaničnim podacima, prosečna penzija u Srbiji u januaru iznosila je 56.843 dinara, što je otprilike 486 evra. Međutim, planirano je da se prosečna penzija značajno poveća u narednim godinama, a strategija vlasti „Srbija 2030“ predviđa da će ona do 2030. godine dostići 750 evra, što predstavlja povećanje od gotovo 55% u narednih četiri do pet godina.

Pored toga, Vučić je najavio pomoć penzionerima sa najnižim primanjima, ali su te najave ostale prilično neodređene. On je istakao problem rastuće nejednakosti u primanjima, navodeći da se razlika između bogatih i siromašnih sve više povećava. Na primer, njegov otac ima penziju od 130.000 dinara, dok neki penzioneri primaju samo 30.000 dinara. Vučić se obavezao da će se boriti za smanjenje te razlike i da će pronaći način da pomogne penzionerima sa primanjima ispod 45.000 dinara.

Međutim, predstavnici penzionerskih organizacija, poput Jovana Tamburića iz Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica, smatraju da su ovakve najave deo predizborne kampanje i upozoravaju da prethodna obećanja, kao što je penzija od 650 evra do 2027. godine, verovatno neće biti ispunjena. Tamburić naglašava da bi povećanje penzija u 2026. i 2027. godini trebalo da bude značajno, gotovo 35%, što smatra nemogućom misijom.

Tamburić takođe ističe da ako Vučić zaista želi da poboljša uslove života penzionera, treba da se fokusira na povećanje najniže penzije, koja se kreće oko 32.000 dinara za zaposlene i samostalne delatnosti, dok poljoprivredni penzioneri primaju još manje, oko 22.000 ili 23.000 dinara. On smatra da je neophodno izjednačiti te iznose i povećati minimalnu penziju na 45.000 dinara, kako bi se poboljšali uslovi života penzionera koji su na rubu siromaštva.

Milan Grujić, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije, takođe ukazuje na drastične dohodovne razlike u poslednjih 12 godina, ističući da su penzioneri bili najviše pogođeni ekonomskim turbulencijama. On naglašava da trenutna prosečna penzija iznosi samo 46-47% prosečne zarade, što znači da penzioneri dobijaju manje od polovine onoga što su zarađivali tokom radnog veka. Grujić upozorava da više od milion penzionera živi u siromaštvu i bori se sa osnovnim životnim troškovima.

Pored toga, on smatra da najave o povećanju penzija predstavljaju futuristička predviđanja koja ne odgovaraju trenutnoj situaciji. Grujić naglašava potrebu za immediate reformama i da je potrebno da se penzije usklade sa prosečnim platama, jer trenutni ekonomski uslovi ne omogućavaju penzionerima da prežive sa trenutnim primanjima.

Na kraju, Grujić ističe da penzioneri predstavljaju najbrojniju grupu u društvu, ali da su izgubili politički uticaj i da ih vlasti često gledaju samo kao budžetski trošak. Zbog toga je važno da se pitanje penzionera ne postavlja samo u predizbornim kampanjama, već da postane deo stabilne ekonomske politike i socijalne zaštite koja će obezbediti pravednu raspodelu resursa i bolji kvalitet života za sve penzionere u Srbiji.