Kijev je zvanično potvrdio da su ukrajinske bespilotne letelice dugog dometa uništene ruskim laserskim sistemima protivvazdušne odbrane, što označava prvi potvrđeni slučaj upotrebe laserskog oružja u stvarnim borbenim uslovima, van testnih poligona. Ovaj događaj se dešava u kontekstu sve veće upotrebe naprednih tehnologija u modernim sukobima, a laserski sistemi postavljaju nove standarde u efikasnosti i troškovnoj isplativosti.

Preliminarni izveštaji sugerišu da se radi o sistemu nazvanom Silent Hunter (LASS), koji je nedavno uveden u operativnu upotrebu. Operativni domet ovog sistema iznosi oko tri kilometra, a prema dostupnim informacijama, lasersko oružje je teško presresti i može raditi potpuno autonomno. Cene dejstava ovog oružja su izuzetno niske, mereći se u samo nekoliko dolara po aktivaciji, što ga čini izuzetno privlačnim u poređenju sa konvencionalnim raketnim sistemima koji koštaju stotine hiljada dolara po lansiranju.

Stručnjaci ističu da Rusija sada spada u mali broj zemalja koje su testirale laserske sisteme u borbenim uslovima. Pored nje, jedine Sjedinjene Američke Države su koristile slične sisteme, kao što je P-HEL, u nepoznatim inostranim lokacijama. Ukrajina je najavila razvoj sopstvenog sistema pod nazivom Trident, ali bez potvrde o stvarnoj upotrebi.

Laserski sistemi koji su trenutno dostupni imaju snagu između 10 i 20 kilovata i mogu pogoditi ciljeve za otprilike deset sekundi. Ovi sistemi su dizajnirani za dejstvo na manjim udaljenostima, uništavajući ciljeve do 1,5 kilometara, dok mogu onesposobiti optičke i elektronske sisteme na udaljenosti do tri kilometra. Princip rada ovih sistema zasniva se na usmeravanju energije u uski snop, što može oštetiti konstrukciju, spaliti ili onesposobiti elektroniku, a u nekim slučajevima izazvati detonaciju u deliću sekunde.

Jedna od ključnih prednosti ovakvih sistema je njihova ekonomičnost. Zbog niske cene dejstava, lasersko oružje se može smatrati značajnim dodatkom postojećim sredstvima protivvazdušne odbrane. Osim toga, laserski sistemi su otporni na ometanje i teško ih je neutralizovati, a uz odgovarajuću konfiguraciju mogu raditi potpuno autonomno.

Globalni kontekst ovog događaja takođe je značajan. Snimci koje smo do sada imali priliku da vidimo prikazivali su rad laserskog oružja isključivo na poligonima, ali sada se pojavio i video sa terena koji potvrđuje praktičnu primenu. Rusija se tako pridružila ekskluzivnom krugu država koje koriste lasersko oružje u realnim sukobima, što može promeniti paradigmu protivvazdušne odbrane i način zaštite od bespilotnih letelica u budućnosti.

Analitičari upozoravaju da potvrda iz Kijeva znači da ukrajinske bespilotne letelice više nisu sigurne od ruskih laserskih sistema, što može drastično smanjiti njihove operativne sposobnosti. Ovo potencijalno otvara vrata za dalju primenu laserskog oružja u vojnim operacijama, čime se menja dinamika sukoba i način na koji se planiraju vojne strategije.

U svetlu ovih dešavanja, jasno je da će budućnost ratovanja verovatno biti oblikovana sve većom integracijom naprednih tehnologija, kao što su laserski sistemi, što može uticati na način na koji se sukobi vode i na strategije koje države koriste za zaštitu svog vazdušnog prostora. Dok se svet priprema za nove izazove u oblasti bezbednosti, upotreba laserskog oružja može postati standard u modernim vojnim operacijama.