Očekuje se da će tržišta nafte na svetskom nivou, koja su zatvorena tokom vikenda, sledeće nedelje doživeti značajne oscilacije cena. Ove oscilacije su rezultat neizvesnosti oko uticaja američkih i izraelskih napada na Iran, posebno kada je reč o snabdevanju naftom iz ovog regiona. Scenariji koji su predviđali moguće posledice pre najnovijeg sukoba sugerisali su da bi se cene mogle brzo povisiti, ali da bi se to moglo stabilizovati ako napadi ne utiču na transport nafte i ključnu infrastrukturu, kao što su iranski cevovodi ili terminali na ostrvu Harg.

S druge strane, ukoliko dođe do značajnijih prekida u naftnoj infrastrukturi ili snabdevanju, kao što bi bio prekid tankerskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, očekuje se da će cene nafte doživeti još veći skok. Takođe, ono što dodatno komplikuje situaciju je to što su cene nafte već porasle zbog strahovanja od mogućeg rata. Naime, međunarodna referentna cena sirove nafte marke Brent zabeležila je porast i zatvorila se u petak na sedmomesečnom maksimumu od 72,87 dolara po barelu.

Iran trenutno izvozi oko 1,6 miliona barela nafte dnevno, pri čemu se većina tog izvoza usmerava ka Kini. Kineske privatne rafinerije su manje zabrinute zbog američkih sankcija, koje otežavaju Iranu prodaju nafte na drugim tržištima. Ukoliko dođe do poremećaja u ovom snabdevanju, kineski kupci bi morali da traže alternativne izvore nafte na globalnom tržištu, što bi potencijalno moglo dovesti do dodatnog povećanja cena.

Još jedan ključni faktor u ovoj situaciji je Ormuski moreuz, kroz koji svakodnevno prolazi 20 procenata svetske nafte. Bliskoistočni izvoznici, kao što su Saudijska Arabija, Irak i Ujedinjeni Arapski Emirati, šalju većinu svog izvoza kroz ovaj moreuz. Međutim, analitičari smatraju da Iran nema razloga da pokuša da zatvori moreuz, jer bi time prekinuo sopstveni izvoz i nanio štetu svom najvećem kupcu, Kini.

Mogući ograničeni napadi na iranski nuklearni program i Revolucionarnu gardu, koji bi izbegli promenu režima ili potpuni rat, mogli bi dovesti do skoka cena nafte za 5 do 10 dolara, prema podacima kompanije Rystad Energy objavljenim pre početka aktuelnih napada. S druge strane, širi sukob koji bi mogao da ometa iranski saobraćaj tankera mogao bi izazvati poskupljenje sirove nafte koje bi premašilo 90 dolara po barelu, prema ranijim procenama Klejtona Sigla iz Centra za strateške i međunarodne studije.

S obzirom na sve ove faktore, tržišta nafte će i dalje biti pod pritiskom neizvesnosti i straha od mogućih eskalacija sukoba u regionu. Investitori će pažljivo pratiti razvoj situacije, jer svaka nova informacija može značajno uticati na tržišne cene. Očekuje se da će sledeće nedelje, sa povratkom tržišta nakon vikenda, doći do povećane volatilnosti cena, što bi moglo izazvati dodatnu paniku među trgovcima i investitorima.

U ovom kontekstu, važno je napomenuti da uticaj globalnih događaja na tržište nafte ne može biti precizno predvidiv, ali je jasno da bilo kakvi sukobi na Bliskom istoku imaju potencijal da značajno poremete globalno snabdevanje naftom i utiču na cene. Kako se situacija bude razvijala, očekuje se da će analitičari i investitori nastaviti da prate događaje i prilagođavaju svoje strategije na osnovu najnovijih informacija.

Svi ovi faktori zajedno čine trenutnu situaciju na tržištu nafte veoma kompleksnom i punom neizvesnosti, a nadležni će morati biti pažljivi u procenama i reakcijama na moguće promene koje se mogu desiti u narednim danima.