Apelacioni sud u Beogradu donio je pravosnažnu presudu protiv Ilije Samardžića, bivšeg direktora Beogradske poslovne škole, koji je osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od jedne godine. Ova presuda proizašla je iz optužbi da je Samardžić oštetio školu za ukupno 781 milion dinara.

U prvom stepenu, Samardžić je bio oslobođen krivice, međutim, Više javno tužilaštvo u Beogradu je uložilo žalbu, što je rezultiralo preinačenjem presude od strane Apelacionog suda. Odluka ovog suda u trećem stepenu potvrđuje drugostepenu presudu, a sve žalbe koje su podneli Samardžićevi branioci odbijene su kao neosnovane.

Samardžić je optužen na osnovu zakona o visokom obrazovanju, jer je postupao suprotno odredbama koje su regulisale finansijsko poslovanje Beogradske poslovne škole. U presudi je navedeno da je kao direktor donio odluku o raspodeli finansijskih sredstava bez održavanja sednice i bez saglasnosti Saveta škole, što je bila njegova obaveza prema Zakonu o visokom obrazovanju i Statutu škole.

Na osnovu ove odluke, Samardžić je pribavio imovinsku korist od 781 milion dinara, čime je naneo štetu Beogradskoj poslovnoj školi. Kroz ugovore o poslovno-tehničkoj saradnji, Samardžić je zaključivao ugovore o pozajmicama finansijskih sredstava koja su poticala iz sredstava škole, bez prethodnog odobrenja Saveta škole.

U obrazloženju presude, Apelacioni sud je istakao da je drugostepeni sud pravilno procenio da je Samardžićevo postupanje predstavljalo ustaljenu praksu, koja nije ispunjavala zakonske uslove. Sud je naglasio da Savet škole mora prvo doneti odluku pre nego što direktor može da plasira sredstva, što u ovom slučaju nije učinjeno.

Takođe, sud je naglasio da ustaljena praksa koja je bila suprotna zakonskim propisima ne može opravdati Samardžićevo delovanje u ovom slučaju, budući da nije pribavio potrebnu saglasnost Saveta škole i ministra finansija.

Kada je reč o kazni, Apelacioni sud je ocenio da je drugostepeni sud imao u vidu sve okolnosti prilikom izricanja krivične sankcije, čime je obezbeđena pravična kazna.

Ova presuda dodatno ukazuje na važnost poštovanja zakonskih procedura i odgovornosti u vođenju javnih institucija, posebno u kontekstu obrazovnog sistema. Upravni i pravni propisi moraju se dosledno primenjivati kako bi se obezbedila transparentnost i odgovornost u upravljanju sredstvima obrazovnih institucija.

Ovaj slučaj takođe naglašava potrebu za jačanjem mehanizama nadzora i kontrole unutar obrazovnog sistema, kako bi se sprečile slične zloupotrebe u budućnosti.