Milka Ivanović, neutešna baka ubijene Tamare, 20 godina nakon tragedije, i dalje oseća bol zbog gubitka svoje unuke. „Teže je nego prvog dana, verujte. Dete nam je ubila zver i to boli sve više“, izjavila je za medije. Tamara Ivanović, tada trinaestogodišnjakinja, ubijena je 2005. godine kada je pokušala da pomogne alkoholizovanom muškarcu. Ova tragedija je ostavila duboke ožiljke na porodici i zajednici.

Tamara se te kobne večeri vraćala iz škole kada je naišla na Dragana Nikolića, poznatog kao Čombe, koji je ležao na putu. Nažalost, pokušaj pomoći joj je bio fatalan. U trenutku kada mu je pružila ruku, Nikolić je izvadio nož i izbo je 19 puta. Ovaj brutalni zločin je potresao celu zemlju i izazvao veliku osudu javnosti. Istraga je brzo dovela do njegovog hapšenja, a kasnije je osuđen na 40 godina zatvora.

U vreme suđenja, Nikolić je delovao bezosećajno, čak se i podsmevao tokom izricanja presude. Njegova odbrana je bila da je mislio da će ga Tamara napasti, što je dodatno razbesnelo javnost. Porodica Ivanović je prošla kroz nepodnošljivu patnju nakon gubitka. Milka je otkrila da su se njeni sin i snaja slomili od tuge, a da je i sama, nakon gubitka, izgubila zdravlje. „Tamarin deda je umro već naredne godine, a njena majka nije živela od kad je sahranila ćerku“, kaže ona.

Tragični događaj je promenio živote svih koji su poznavali Tamaru. U njenoj kući, nekada punoj smeha, sada vlada tuga i muk. Baka Milka živi sa unukom, rođenim bratom ubijene Tamare, ali se često seća srećnih dana. „Nije mi dobro, imam temperaturu, baš sam loše“, izjavila je, ističući kako je duševna bol neizmerna.

Na godišnjicu Tamarinog ubistva, članovi porodice su otišli na njen grob, dok baka nije mogla da ih prati. „Duševna bol me drži u kući. Ne mogu da se pomaknem“, priznaje ona, brišući suze. Porodica je bila bliska, ali je gubitak razorio njihove živote. „Tamarin zločin nas je bacio u jamu, a pre toga smo bili složna porodica“, kaže Milka.

Dan kada je Tamara ubijena, Milka pamti kao najgori u životu. „Svi smo je tražili, a našli smo je na mestu zločina“, prepričava baka, suzdržavajući suze. Mesto gde je ubijena sada izgleda drugačije, ali bol ostaje. „Ubio je monstrum, o kojem ne želim ni reč da znam“, zaključuje ona, ističući koliko je teško suočiti se sa zlom koje je oduzelo nevinu devojčicu.

Ova priča o Tamarinom brutalnom ubistvu ostaje urezana u sećanju svih koji su je poznavali, a njen gubitak i dalje izaziva bol i tugovanje u srcima njenih najbližih.