Nikola Pejaković Kolja, poznati glumac, muzičar i scenarista, otvoreno je govorio o svojim problemima iz mladosti, posebno o borbi sa zavisnošću od psihoaktivnih supstanci. Njegova ispovest otkriva mračan deo njegovog života, ali i put ka oporavku i novom početku.

Kolja je opisao svoje iskustvo kao mladog čoveka u Beogradu, gradu koji je pružao brojne mogućnosti za umetnički izraz, ali i zamke. „Kao takav pogrešno nasađen mladić, dolazim u sudar sa svetom. I tu ne uspevam da se snađem i ginem, polako ginem u Beogradu, gradu koji je divan za studiranje,“ rekao je. Njegovo iskustvo sa alkoholom počelo je vrlo rano, već u osnovnoj školi. „U šestom razredu sam ja počeo da pijem, u sedmom su me na pola razreda izbacili. Alkohol je bio početak tog nekog puta ka samouništenju,“ dodao je.

Ono što je usledilo nakon toga bila je borba sa heroinom, koji je, kako Kolja kaže, bio „veće zlo“. „Kada sam pobudalio sa svim mojim darovima koristeći ih kako ne treba, kada sam već sa alkoholom došao do nekog maksimuma, došlo je ‘njegovo veličanstvo’ – heroin,“ priznao je. Njegova zavisnost dovela je do fizičkog i emotivnog propadanja, a Kolja je svedočio o nasilju i konfliktima koje je izazivao, kao i o gubitku kontrole nad svojim životom.

Govoreći o umetnosti, Kolja je otkrio koliko je ona bila pogrešno shvaćena u tom periodu. „Bio sam stalno blizu umetnosti, ona je postala zamena za duhovni život. Moji bogovi su bili slikari, muzičari i ja sam pokušao njih da imitiram,“ rekao je. Osećao je pritisak da se uklopi u sliku umetnika koji se drogira i uživa u raznim porocima. „Učili su me da pijem, drogiram se, duvam, bodem se u venu,“ dodao je, naglašavajući kako je to pogrešno razumevanje umetničkog života.

Kolja je takođe govorio o svom ocu koji nije odmah shvatio ozbiljnost situacije. „Moj otac se više zabrinuo za moje zdravlje kad sam ja počeo da odlazim u crkvu nego kad sam bio na heroinu,“ kazao je. Ova izjava ukazuje na to koliko je porodica često nemoćna u suočavanju sa zavisnošću i kako društvo može imati iskrivljene percepcije o tome šta je stvarno važno.

Danas, nakon što je uspeo da se oslobodi zavisnosti, Kolja koristi svoje iskustvo da upozori mlade na opasnosti droga. „Droga ne donosi ama baš ništa dobro, a najveća je budala onaj ko misli da će drogiranjem podstaći kreativnost!“ poručuje. Njegova poruka je jasna: umetnost i kreativnost ne dolaze iz zavisnosti, već iz istinske inspiracije i truda.

Kolja je postao glasnogovornik za mnoge mlade ljude koji se bore sa sličnim problemima. Njegova priča o oporavku i borbi protiv zavisnosti služi kao svetionik nade za one koji se suočavaju sa istim izazovima. Kroz otvoren razgovor o svojim iskustvima, Kolja nastoji da razbije stigmu oko zavisnosti i pruži podršku onima koji su još uvek zarobljeni u tom paklu.

Kroz sve što je prošao, Kolja je naučio važne lekcije o životu, umetnosti i samopouzdanju. Njegova sposobnost da se suoči sa svojim demonima i da pronađe put ka oporavku je inspiracija za mnoge. Njegova priča nas podseća na to koliko je važno razgovarati o problemima, deliti iskustva i pružati podršku jedni drugima u teškim vremenima. Kolja je živ dokaz da je moguće izdići se iz pepela i pronaći novu svrhu u životu.