Zoran Vukojević Vuk, svedok-saradnik na suđenju za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića i kum Dušana Spasojevića Šiptara, otet je 3. juna 2006. godine. Njegova sudbina bila je tragična; mučen je, iskasapljen i konačno zapaljen. Njegovo telo pronađeno je u blizini beogradskog aerodroma, pored auto-puta, a patolozi su konstatovali da je bilo toliko unakaženo da su bili zapanjeni. Aleksandar Simović, osumnjičen za ovo gnusno ubistvo, pravosnažno je osuđen na 20 godina zatvora.
Prema izvorima, Vukojević je u svojoj kući čuvao milione koje je Spasojević stekao tokom kriminalnih aktivnosti. U trenutku otmice, Vukojević je bio prebijen, izmasakriran noževima, a zatim umotan u celofan pre nego što je zapaljen i bačen u raku. Veruje se da su mučitelji pokušavali da ga nateraju da otkrije gde su skriveni milioni.
Ubice su ga, kako se sumnjalo, mučile da bi saznale gde se nalaze milioni koje su članovi „zemunskog klana“ stekli otmicama. U novembru 2006. godine, kada je uhapšen Aleksandar Simović, policija je podnela krivičnu prijavu protiv njega za ubistvo Vukojevića, što je potvrdilo sumnje o njegovoj umiješanosti u zločin.
Policija je analizom otisaka pronađenih na lisicama kojima je Vukojević bio vezan došla do zaključka da su otisci pripadali Simoviću. U trenutku ubistva, članovi „zemunskog klana“ bili su u bekstvu, ali su sada svi ili uhapšeni ili mrtvi. Način na koji je Vukojević likvidiran bio je jasna poruka drugim svedocima saradnicima da su u opasnosti.
U junu 2006. godine, suđenje za ubistvo Zorana Đinđića i dalje je bilo u toku, a Vukojević je bio jedan od ključnih svedoka u tom procesu. Njegovo ubistvo bilo je poruka sistemu da klan i dalje deluje bez straha od zakona. Dan nakon Vukojevićevog ubistva, ministar policije i ministar pravde tvrdili su da su problemi u pravosudnom sistemu doprineli njegovoj smrti.
Pre nego što je postao svedok-saradnik, Vukojević je bio profesionalni policajac i radio je u OUP-u Zemun. Njegova bliska veza sa Dušanom Spasojevićem započela je 1995. godine, a kasnije je postao šef njegovog obezbeđenja. Tokom suđenja, Vukojević je izneo informacije o povezanosti „zemunskog klana“ sa državnim bezbednosnim službama.
Aleksandar Simović, koji je negirao krivicu, tvrdio je da nije ubio Vukojevića, optužujući druge svedoke za lažno svedočenje. U njegovom stanu pronađena su oružja koja su povezana sa ubistvom, uključujući revolver i automatsku pušku. U aprilu 2014. godine, Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu kojom je Simović osuđen na 20 godina zatvora zbog brutalnog ubistva Vukojevića.
Ova tragedija i dalje osvetljava mračnu stranu organizovanog kriminala u Srbiji, kao i opasnosti koje svedoci saradnici trpe u borbi protiv zločina.
