Istraživači su otkrili nevjerovatnu koloniju paukova, koja se sastoji od više od 111.000 jedinki, u pećini na granici između Albanije i Grčke. Ova kolonija se smatra najvećom paukovom mrežom na svetu, a njeno otkriće objavljeno je 17. oktobra u časopisu „Subterranean Biology“. Glavni autor studije, Ištvan Urak, vanredni profesor biologije na mađarskom univerzitetu Sapientia u Transilvaniji, ističe da je ovo prvi dokaz kolonijalnog ponašanja kod dve uobičajene vrste paukova.

Mreža se prostire na 106 kvadratnih metara i nalazi se u stalno mračnom delu pećine. Sastoji se od hiljada pojedinačnih, levkasto oblikovanih mreža. Urak je naglasio da je ovo izuzetno otkriće i da priroda i dalje krije mnoga iznenađenja. Njegove emocije su bile preplavljene divljenjem i poštovanjem kada je prvi put video ovu jedinstvenu mrežu, koju je opisao kao „pauk megagrad“.

Pećina u kojoj se nalazi ova kolonija je nastala zahvaljujući sumpornoj kiselini koja se formira oksidacijom sumporovodonika u podzemnim vodama. Iako su naučnici otkrili nove informacije o ovom fenomenu, mrežu su prvi put primetili češki speleolozi tokom ekspedicije u kanjonu Vromoner 2022. godine. Tim naučnika, koji je posetio pećinu 2024. godine, uzeo je uzorke iz mreže, a analize su pokazale da u koloniji žive dve vrste paukova: Tegenaria domestica, poznata kao kućni ili štalski pauk, i Prinerigone vagans.

Tokom istraživanja, Urak i njegovi saradnici procenili su da u koloniji ima oko 69.000 primeraka T. domestica i više od 42.000 primeraka P. vagans. DNK analize su potvrdile da su ove dve vrste dominantne u koloniji. Urak je istakao da je ova kolonija jedna od najvećih ikada zabeleženih i da uključene vrste ranije nisu bile poznate po tome da žive i sarađuju na ovakav način. Obično se očekuje da T. domestica lovi P. vagans, ali zbog nedostatka svetlosti u pećini, vid paukova može biti ometeno.

Umesto toga, pauci se hrane nemahućim mušicama koje se hrane belim mikrobialnim biofilmom, sluzavim sekretima koji štite mikroorganizme od spoljašnjih pretnji. Ova hrana potiče od bakterija koje oksiduju sumpor u pećini, čime se omogućava opstanak mikroba, mušica i njihovih predatora. Sumporom bogata ishrana paukova utiče na njihov mikrobiom, čineći ga znatno manje raznovrsnim nego kod paukova iste vrste izvan pećine.

Analize sadržaja creva su pokazale da su pauci iz pećine genetski različiti od svojih srodnika iz spoljašnjeg sveta, što ukazuje na prilagođavanje mračnom okruženju. Ova otkrića daju nove uvide u evoluciju i adaptaciju vrsta u ekstremnim uslovima. Urak je zaključio da ovo istraživanje otvara vrata za nova naučna istraživanja i razumevanje biološke raznovrsnosti u podzemnim ekosistemima.

Pored naučne važnosti, ovo otkriće može imati i ekološke posledice, posebno u kontekstu očuvanja prirodnih staništa. Razumevanje kako organizmi opstaju u ekstremnim okruženjima može pomoći u očuvanju biodiverziteta i zaštiti sličnih ekosistema. Ova kolonija paukova predstavlja jedinstven primer kako se vrste mogu prilagoditi i razviti u izolovanim sredinama, što dodatno naglašava važnost istraživanja podzemnih biotopa.

Istraživači nastavljaju da se bave ovim fascinantnim pitanjem, a dodatne studije su planirane kako bi se produbilo razumevanje biologije ovih paukova i njihovih interakcija u jedinstvenom ekosistemu Pećine sumpora. Ova otkrića ne samo da obogaćuju naše znanje o biologiji, već i podsećaju na značaj očuvanja prirode i njenih skrivenih čuda.