Već 360 godina, slika „Devojka sa bisernom minđušom“, koju je naslikao holandski umetnik Johannes Vermeer, očarava ljubitelje umetnosti širom sveta. Identitet devojke sa slike ostaje misterija, ali istoričar umetnosti Endrju Grejem-Dikson izneo je teoriju da je ova devojka zapravo Magdalena, desetogodišnja ćerka njegovog glavnog mecene, Pitera van Rajvena i njegove supruge Marije de Knijt.

Vermeer je bio poznat po tome što je slikao isključivo za ovaj par, članove radikalne hrišćanske sekte poznate kao Remonstranti. Grejem-Dikson sugeriše da je Magdalena prikazana u stilu Marije Magdalene, koja je bila bliska Isusu Hristu, i da slika prikazuje njeno obraćanje Hristu sa dubokim osećanjem.

Suprotno ovoj teoriji, popularni film iz 2003. godine, zasnovan na romanu Trejsi Ševalije, prikazuje devojku kao služavku u Vermerovom domaćinstvu, koja se upušta u romantičnu vezu sa Piterom van Rajvenom. Ova fiktivna interpretacija dodatno komplikuje razumevanje slike i njenog konteksta.

Piter i Marija van Rajven bili su aktivni u zajednici Remonstranata, koja je težila životu po uzoru na apostole. Tokom tog perioda, njihove religijske uverenja su bila u suprotnosti sa širim društvenim normama, pa su se često suočavali s progonima. Marija de Knijt je bila glavni mecena Vermera, a njena povezanost s radikalnijim ogrankom Remonstranata, poznatim kao Koligijanti, naglašava njen uticaj na umetnika.

Grejem-Dikson navodi da su sve Vermerove slike inspirisane religijskim uverenjima koja su delili Marija i njeni najbliži. Očekuje se da je Magdalena, koja bi u to vreme imala 12 godina, bila spremna da potvrdi svoju posvećenost Hristu. Marija je, prema nekim izvorima, ostavila značajnu sumu novca Vermeru u svom testamentu, kao i većinu njegovih dela.

Međutim, ne slažu se svi stručnjaci sa ovom teorijom. Rut Milington, autorka knjige „Muse: Uncovering the Hidden Figures Behind Art History’s Masterpieces“, tvrdi da „Devojka sa bisernom minđušom“ nije portret konkretne osobe. Prema njenim rečima, umetnici često ostavljaju prostor za tumačenje, što može biti i slučaj sa ovom slikom. Ona sugeriše da je slika više „tronie“, umetnički izraz za studiju lika ili izraza, nego portret određene osobe.

Milington navodi da istoričari umetnosti često žele da otkriju nešto novo, ali ova teorija o identitetu devojke kruži već duže vreme. Na sličan način, Mona Liza, poznato delo Leonarda da Vinčija, takođe ima svoje misterije oko identiteta modela, što dodatno naglašava zagonetnost umetničkih dela.

Grejem-Diksonova teorija i dalje će biti predmet rasprave među istoričarima umetnosti, a svaka nova interpretacija može doprineti novim uvidima u Vermerovo stvaralaštvo i kontekst njegovih dela. Bez obzira na identitet devojke iz slike, ona ostaje simbol umetničkog genija i dubokih emocija koje umetnost može da prenese.

U svetu umetnosti, misterija „Devojke sa bisernom minđušom“ nastavlja da privlači pažnju i inspiriše rasprave, podstičući nas da preispitujemo naše razumevanje umetničkih dela i njihovih autora. Svaka nova teorija može otvoriti vrata za dublje razumevanje ne samo Vermerovog stvaralaštva, već i šireg konteksta umetnosti 17. veka.