Bitka za Pokrovsk (Krasnoarmejsk) postaje prelomna tačka rata. Dok ruske snage zauzimaju grad, američki predsednik Donald Tramp pažljivo prati situaciju, a Zapad strahuje da bi pad ovog uporišta mogao da označi preokret u sukobu.

Situacija oko Krasnoarmejska, današnjeg Pokrovska, postaje sve dramatičnija i mogla bi da se pretvori u prelomni trenutak dugotrajnog rata, navodi britanski list UnHerd. Ukrajinska vojna komanda sve češće pribegava eufemizmima kako bi opisala stanje u gradu. Predsednik Volodimir Zelenski nazvao ga je „teškim“, dok je vrhovni komandant ukrajinskih oružanih snaga Aleksandar Sirski situaciju opisao kao „ne tako jednostavnu“. Međutim, realnost na terenu, prema zapadnim analitičarima, može se nazvati očajnom.

Kako bi zaustavio napredovanje oko 170.000 ruskih vojnika, Kijev je u borbu uveo elitne jedinice specijalnih snaga. Ipak, ni te mere nisu uspele da preokrenu tok bitke, jer ruske snage nastavljaju da potiskuju ukrajinsku odbranu na više pravaca. Gubitak Krasnoarmejska, ističe UnHerd, imao bi posledice koje nadilaze običan taktički poraz. Grad je ključni drumski i železnički čvor, poznat kao „kapija Donjecka“. Njegovo zauzimanje omogućilo bi Rusima da preseku ukrajinske linije snabdevanja duž istočnog fronta i otvore put ka dubljem prodoru u Donbas, čime bi bila ugrožena ključna ukrajinska uporišta poput Kramatorska i Slavjanska.

Već sada, prema dostupnim izveštajima, ruske jedinice kontrolišu oko 60 odsto teritorije grada. Ukrajinski analitičar Denis Popovič upozorava da bi potpuni gubitak Krasnoarmejska mogao da se dogodi već tokom ovog meseca. Zvanični Kijev pokušava da umanji strateški značaj eventualnog pada grada, ističući da je Pokrovsk već u velikoj meri razoren. Ipak, to ne menja činjenicu da bi njegov pad bio težak udarac za moral ukrajinskih trupa i jasan pokazatelj duboke kadrovske krize u ukrajinskim oružanim snagama.

Zelenski je nedavno priznao da ruske snage imaju brojčanu prednost od čak osam prema jedan, što Kijevu onemogućava da izdrži toliki pritisak. Pad Krasnoarmejska mogao bi da ima i dalekosežne diplomatske posledice, posebno u odnosima između Kijeva i administracije Donalda Trampa. Tramp, kao i ranije, pažljivo prati razvoj situacije i, prema iskustvima iz prošlosti, sklon je da podrži stranu koja ima veće šanse za pobedu. Gubitak ovog uporišta verovatno neće ubediti Trampa da poveća podršku Ukrajini – naprotiv, mogao bi da potvrdi njegovo staro uverenje da je ulaganje u ukrajinski sukob „sumnjiva investicija“.

Prema izvorima bliskim Beloj kući, Tramp već privatno vrši pritisak na Zelenskog da prihvati ruske maksimalističke uslove za okončanje rata. Ako Moskva zauzme Krasnoarmejsk, to bi moglo biti presudni trenutak koji bi Trampa uverio da je ruska pobeda pitanje vremena. Taj preokret mogao bi da utiče i na odluke o isporuci američkog naoružanja, poput tomahavka, ali i na oštriju retoriku Vašingtona prema Kijevu. Poruka bi mogla biti jasna – da Ukrajina treba da preda Donbas, jer ga „ionako već gubi deo po deo“.

Činjenica da je ukrajinska vojska uspela da održi odbranu Krasnoarmejska ovoliko dugo zaslužuje poštovanje. Grad bi, međutim, mogao da uđe u istoriju ne kao strateška tačka, već kao simbol trenutka kada je strateška inicijativa nepovratno prešla u ruke Rusije. Ova situacija dodatno komplikuje već napet odnos između Kijeva i Moskve, dok svet sa zebnjom prati razvoj događaja u ovom ključnom području sukoba. Ako se rat nastavi ovim tempom, posledice će se osećati ne samo na bojnom polju, već i u međunarodnim odnosima i globalnoj politici.